Ana Dinić je devojčica koja danas ima 11 godina i živi u Nišu, a njeno odrastanje prolazi nešto drugačije nego kod ostalih vršnjaka. Ana je sa samo 6 godina doživela moždani udar, od kog se i danas oporavlja i od tada joj je obaveza da uz redovan odlazak u školu, ide redovno i na fizikalnu terapiju, prenosi Žena.rs
Kako je došlo do moždanog udara, koji simptomi su se prvi pojavili, ali i kroz šta je devojčica Ana, ali i cela porodica Dinić prošla za ovih 6 godina, ispričala je u svojoj ispovesti mama Maja.
Bio je to 20. januar, Sveti Jovan, sedeli su porodično u kući i devojčica se požalila na bol u glavi. Roditelji nisu davali prevelik značaj jer se to dešava kod svakog detata kada je u pitanju povišena temperatura ili prehlada.
- U jednom trenutku je počela da plače, pitala sam je 'Ana, šta ti je', ona je pala, okrenula je oči, usta su joj se iskrivila, takođe, desna ruka i noga... Ostala je bez svesti, dete ni mrtvo, ni živo - objašnjavala je Anina mama prisejaćući se bolnih trenutaka kroz koje su prošle.
Do tog momenta nije znala koliko je jaka i koliki teret može da podnese.
- Ja sam u tom momentu bila toliko pribrana, da sada ni sama ne znam kako. Tek me je posle stiglo sve, posledice su bile takve da od silnog razmišljanja nisam mogla da spavam, da ne mogu da jedem - kroz suze govori Maja Dinić.
Kada su stigle u Hitnu pomoć, doktori su se gledali u čudu, prvi put su se susreli sa ovakvom situacijom da dete od šest godina sve to proživljava. Bila im je potpuna nepoznanica, nisu mogli ni dijagnozu da uspostave.
- To što smo preživeli bilo je strašno, tu noć kada smo primljeni u bolnicu, ona se u jednom momentu probudila, vratila u normalu, kao da je sve u redu, doktori su bili šokirani, jer nisu znali šta joj je. Ostavili su je da bi pratili u toku noći, ona je zaspala u toku noći i ujutru kada se probudila, ponovo isto - priseća se Maja spleta dešavanja te kobne noći.
Maja je ispričala doktorima da je Ana zdravo dete, da nikada nije imala nikakvih problema, da su trudnoća i porođaj bili u redu, da niko u falimiji nije bolovao od neke bolesti.
- Kada se njeno stanje stabilizovalo, Ana nije mogla da govori nedelju dana. Vodili su je na magnet u Nišu, ustanovili su da je tromb, međutim, mi smo je ipak vodili za Beograd, tamo joj je rađen skener sa kontrastom, koji deci ne rade - prisećala se majka u suzama.
Na kraju se ispostavlja da nije bio tromb, već krvni sud u mozgu koji je bio loš od rođenja i da je prilikom pucanja izazvao moždani udar.
- Doktori kažu da je bolje što se to desilo u trenutku kada je imala 6 godina, nego kasnije i rečeno nam je da bi joj se to kad tad desilo - objašnjava Maja Dinić.
Nakon izlaska iz bolnice, u kojoj su provele nešto više od dva meseca, otišle su u Selters banju i tamo provele još toliko vremena. Prema rečima Anine majke, stručnjaci iz banje su je digli na noge. Od tog trenutka, Ana je konstantno na terapijama kao što su kinezi terapije, radna terapija, fizikalna...
- Ne postoji mesto gde je nismo vodili, a da smo čuli da mogu da joj pomognu od manastira, preko bioenergetičara, pa sve do dečije fizijatre, akupunkture, neurološke robotike", priseća se Anina mama uz ogromnu zahvalnost zahvalnost prema svim doktorima i sestrama koji su brinuli o Ani.
Danas Ana hoda, igra folklor, nažalost, ruku i dalje ne može da koristi 100 odsto. Prema rečima stručnjaka, ostalo je da sama shvati da može slobodno da koristi desnu ruku, jer se ona potpuno oslonila na korišćenje leve strane, te sad piše isključivo levom rukom.
- Dokotori kažu da treba samo da se sa sobom dogovori da može da koristi desnu ruku. Jedno vreme su joj usta bila u stranu, ali i to se ispravilo. Išla je na plivanje, danas igra folkolor. Odličan je đak, vesela, kada je videte ne biste rekli da je doživela moždani udar - objašnjava Maja.
Ana je krenula je redovno u školu sa 7 godina, učiteljica je deci objasnila o čemu se radi, tako da je niko nije zadirkivao, deca joj pomažu da obuče ranac, spakuje se, sve što joj je potrebno.
Svih ovih pet godina, od njene šeste, pa sada do jedanaeste, Maja je podredila Aninom lečenju.
- Godinama unazada noćima ne spavam, slike mi se vraćaju u glavi, i ako znam da je sad sve u redu. I dalje su prisutni strahovi, kako se malo okrene u toku noći, ja odmah skačem. I dan danas kada mi se požalu na glavu, odmah mi prođe ona slika - govori Anina mama.
