Prenosimo vam njeno pismo koje rasvetljava komplikovane ljubavne odnose:
"Sad je 23:03 h i upravo šaljem poruke tvom dečku. Dobro, ne možda tvom dečko, osobo koja ovo čitaš, ali nekome sličnom tebi... recimo, devojci koja nema pojma da dečko kog ona voli, upravo meni priča šta bi sve hteo da mi radi, šalje mi svoje fotografije i smajliće.
Ja sam druga žena.
Nisam ku**a, iako bi me ti rado tako zvala. Čak nisam ni bezobrazna osoba - zapravo sam prilično draga osoba.
Imam porodicu i prijatelje koji me vole i ne uklapam se u stereotip druge žene. Znate na koji mislim - na stereotip žena koje imaju savršene fotografije na Instagramu, zanosnu dugu kosu, zanosne obline, na pravim mestima.
Verujte mi kada vam kažem da to nisam ja! Nisam ništa posebno. Nisam ni lepša ni duhovitija od vas, ili bolja u krevetu od vas.
Nisam dro*a - seks za jednu noć nije moj tip zabave i ne izlazim sa ciljem da bih doživela tako nešto. Nisam sponzoruša. Zapravo sam jako obična.
Ali ipak, poslednjih pet veza koje sam imala, i tu termin veza koristim jako uopšteno, bile su sa zauzetim muškarcima.
Imam prijateljice koje nikad ne bi bile kao ja. Čim čuju da je frajer zauzet, odmah je za njih nedodirljiv, čak ni ne razmišljaju o ideji da budu sa njim... Ne znam zašto sam ja drugačija. Ne znam zašto me privlače zauzeti muškarci, poput nekog magneta.
Moji bliski prijatelji, muškarci, misle da je to zbog mojih "problema s vezanjem". Njihova teorija je da mi je zauzet muškarac privlačniji jer sam svesna da ta veza nema budućnosti.
Psiholog kod kojeg sam išla neko vreme, bio je uveren da su moje veze posledica duboke nesigurnosti i potrebe da njima potvrdim svoju vrednost, bla, bla bla...
Razumem o čemu su mi pričali, ego mi raste kad dobri muškarci sa mnom varaju svoje devojke. To onda podrazumeva da sam ja veoma lepa, tako bi makar trebalo da misli ona mršava, stidljiva tinejdžerka u meni.
Iskreno, mislim da su svi ti romantični filmovi, koje sam pogledala i knjige koje sam pročitala, "pokvarili" moj um i da sam postala zavisnik od ideje velike romanse koja da bi imala srećan kraj, mora da prođe milion prepreka.
Maštam da sam poput Mie iz filma Zapravo ljubav. Ja sam Dženifer Lopez iz "Venčanja iz vedra neba" ili Meredit Grej iz "Uvoda u anatomiju", iz onog perioda kada je Derek još bio oženjen. Ja sam ta s kojom mu je suđeno da provede večnost, ja sam ta s kojom završava.
Samo što se to nikad nije dogodilo.
Ne prestajem da se čudim koliko muškarci vole da varaju. Nisu tu u pitanju "igrači", to nisu dečaci kao iz one serije "Jersey Shore", koji bi spavali sa svakom ženom, to su obični muškarci koji varaju svoje devojke, ali iz nekog drugog razloga i kojima treba samo najmanji motiv da bi ušli u svet nevere.
Možda jednostavno ljudima nije suđena monogamija. Barem, to je ono što je Eamon, pilot kog sam upoznala u hostelu u Južnoj Americi, rekao svojoj devojci kad ju je zvao da je pita ima li nešto protiv da nas dvoje spavamo zajedno?
Naravno da mu nije dopustila. Ali to ne znači da nismo na kraju spavali.
Želim da razjasnim nešto - ne sedim trenutno i planiram kako da uništim tvoju vezu - jednostavno mi se čini da mi nedostaje deo koji on traži u tebi.
Nije da sam hladna osoba, učestvujem u raznim humanitarnim akcijama, plačem kad gledam na televiziji emisije o porodicama koje su se pronašle nakon dugog niza godina i ne mogu da posmatram životninje kako pate.
Ali ti? Ti za mene gotovo da nisi stvarna. Nikad te nisam upoznala. I to mi nekako dopušta da radim ovakve stvari.
Dopuštaš mi da budem druga žena bez krivice, samo sam jako isfrustrirana jer ne mogu da ga često viđam, jer nije slobodan večeras zato što dolaze tvoji roditelji ili zato što izvodi tebe za tvoj rođendan.
Možda bi bilo drugačije da sam ja ta koju se vara, ali budući da nisam, možda jednostavno ne mogu da shvatim bol koju žena proživi kad otkrije prevaru.
Ponekad pomislim da sam prokleta - varala sam svog prvog ozbiljnog dečka, i ponekad mi padne na pamet da mi se karma sigurno smeje i da mi daje samo zauzete muškarce.
Bez obzira na sve, realnost je da je u početku uzbudljivo i laskavo biti druga žena, ali spoznaja da ću uvek biti na drugom mestu je bolna i vremenom onaj sjaj izbledi. Tada dođe trenutak za nekog novog, fantastičnog i zauzetog muškarca i krug se nastavlja. Naravno, sve tako dok ne pronađem svoj srećan kraj."
Neki su ovo pismo ocenili krajnje iskrenim, emotivnim, neki i pomalo ironičnim, a mnoge je rečima šokirala. Kako ga vi ocenjujete?
