Za preko 110 hiljada zatvorenika, uključujući 46 hiljada žena, to je bilo 2077 dana pakla , jer je toliko radio koncentracioni logor Stutthof.
Bio je to prvi i najduži koncentracioni logor u Poljskoj. Nemački nacisti izgradili su logor u Sztutovo kod Gdanjska, 36 km od grada. Prvi zatvorenici poslati su u "Konzentrationslager Stutthof" (drugo ime je "Arbeitserziehungslager Stutthof" - na nemačkom znači posao) u septembru 1939. godine, jer je logor osnovan nedugo nakon izbijanja rata - 2. septembra 1939. godine, a radio je do 9. maja. , 1945.
Wikipedia
Žene u logoru Stutthof
Kada su ih poslali u logor, žene su morale da se skinu pred grupom nacističkih vojnika. Odvojili su ih od muževa, odveli decu. Bile su podvrgnute ponižavajućim ginekološkim pregledima i primorane da rade preko svoje snage.
- Zatvorenice su bile podvrgnute nemilosrdnim ženama stražarkama koje su svojom perfidnošću nanošenja bola i patnje nadmašile muške vojnike logora - kaže Lukas Kazek, jutjuber iz Histori Alkinga.
- Žene u uniformi odlučivale su o životu i smrti zatvorenica pod njihovom komandom. Izazivale su strah i teror ... Takva je bila svakodnevica u logoru. Trajalo je 2077 dana - dodaje Lukas Kazek sa kanala Histori Hiking.
Ipak, među tim ženama bile su one koje nisu mogle tako lako da se slome. Jedna od njih bila je Halina Banasiak, učiteljica poljskog iz Toruna. Kad je izbio rat, imala je samo 26 godina. Ona je već bila supruga i majka troje dece - ćerke Sofije i dva sina - Janeka i Macieka. Tada je odmah počela da deluje u podzemlju - u Uniji oružane borbe, koju je kasnije general Vladislav Sikorski preimenovao u Domovinsku vojsku.
Više od četiri godine, Halina se uspela uspešno sakriti od nemačkih nacista. Nažalost, Gestapo ju je sustigao i uhapsio u zimu 1943. Bio je decembar, a Halina je sukcesivno držana u zatvorima u Torunju i Bidgošću.
U Stutthof je došla šest meseci nakon hapšenja - 25. juna 1944. Bila je zatvorena kao politički zatvorenik. U logoru je vodila tajno obrazovanje.
Učila je druge žene u logoru
- Kad sam stigla u kamp, još nisam završila osnovnu školu. I gospođa Hanka Strzelecka i gospođa Halina su mi predavale razne predmete - priseća se Maria Liberacka , jedna od Halininih učenica.
- Još uvek imam svesku u koju sam zapisala najvažnije datume iz istorije Poljske - dodaje Maria Liberacka.
Dana 12. avgusta 2021. godine, Muzej Stutthof u Sztutovu (bivši njemački koncentracioni logor) obavijestio je o smrti Marije Liberacke na svom Facebook profilu.
Wikipedia
Haline Banasiak zapamtila je i druga zarobljenica posle rata, koja je upoznala učiteljicu iz Toruna nedugo nakon što je otišla u logor - 1. jula 1944. Ana Paszkovska se sećala Haline kao zabrinute za sudbinu svog muža i dece. Puna čežnje i loših osećanja.
- Ona je pisala pesme i bajke za decu, još ih čitamo uveče sa tugom i sećanjem na te dane - napisala je Anna Paszkovska u svom dnevniku, a ove beleške se mogu pročitati u materijalima Fondacije general Anna Zavadzka.
- Prebacuje odeću na muško odeljenje, gladne hrani iz svojih paketa i porcija. Izveštava da je medicinska sestra u logorskoj bolnici - radi na noćnom dežurstvu, neprocenjiva je vrednost, bolesnici čeznu da im ona pomogne - to je ono što je Anna Paszkovska napisala o Halini Banasiak u logoru.
- Kad čitate ove bajke, odmah vam na pamet padnu vlastita deca. I onda ... Ove pesme i bajke koje je napisala poljska zatvorenica jedno su od najvrednijih svedočanstava koje sam sreo tokom svog istraživanja o otkrivanju dramatične prošlosti Drugog svetskog rata - kaže Lukasz Kazek, jutjuber.
U kampu je čistoća morala biti na zavidnom nivou
Među 110 hiljada zatvorenika iz 28 zemalja, Jevreji su bili najveća nacionalna grupa, zatim Poljaci. 65 hiljada od njih su umrli od iscrpljenosti zbog bolesti, od preteranog rada, od zlostavljanja i od gladi. Upravo je ovaj logor bio jedno od glavnih oruđa za masovno istrebljenje. Godine 1944., godinu dana pre kraja Drugog svetskog rata, Nemci su ga uključili u program „Konačno rešenje jevrejskog pitanja“, čime je zvanično postao logor za masovno istrebljenje iz kojeg je „jedini put do slobode preko krematorijuma“.
Wikipedia
- Iako su uslovi kršili osnovna pravila higijene, a ljudi su umirali od gladi i tifusa, u logoru je morala biti dobra čistoća - priseća se Marija Liberacka, logorašica.
- Bilo je pretresa u našem bloku za vreme našeg odsustva. Ako su nešto pronašli na našim krevetima, bili bismo kažnjeni. Kad smo došli na večeru, nismo ručali, a tokom pauze za ručak stajali smo na prozivci - rekla je nakon rata Marija Liberacka.
- Ali tu nije bilo kraja. Blokhaus nas je naterao da skočimo sa „žabom“ ili da sedimo u čučnju sa ispruženim rukama. Nakon toga smo se vratili poslu - dodala je ona.
Kao i Halina Banasiak, Marija Liberacka je takođe poslata u logor u Sztotovo zbog svoje patriotske aktivnosti. Jer kao najmlađa od braće i sestara, ona je položila zakletvu u Grif Pomorskom 1942. godine, ali je ranije, čim je u organizaciji osnovan ženski odsek, bila jedini adolescentni član Grifa u Kartuškom okrugu.
Muzej Stutthof na mestu bivšeg nacističkog koncentracionog logora u Sztutovo
Wikipedia
Njen otac, Juliusz Koszałka, počeo je da radi u Grif Pomorskom (kasnije nazvanom Tajna vojna organizacija Grif Pomorski) mnogo ranije. Postao je član Generalnog saveta organizacije. Sa suprugom Anom, kćerkom Marijom i drugom decom - Kazimirom, Eleonorom i Agnieszkom, poslat je u logor.
Marija je uhapšena 4. aprila 1943. i zatočena u koncentracioni logor Štuthof. Dobila je broj 24 188. Kada je bila u logoru, tamo su poslati i njeni roditelji. Uprkos tragičnim uslovima života i napornom radu, Marija je ostala veoma vesela.
Halina Banasiak posvetila je bajke i pesme svojoj deci, koje nije videla po izlasku iz koncentracionog logora
- Radila je i u logoru. Tokom rada koristili smo još jednu pogodnost. Naime, kamp je dobio neke subvencije od vojske i s vremena na vreme smo dobijale smo vaučere jedne marke za koje smo mogli nešto kupiti u logorskoj menzi. Puno nam je značilo - prisetila se Marija.
- Sirova šargarepa koju smo mogli da kupimo u kantini bio je jedini „vitamin“ koji je bio dostupan u kampu - rekla je ona.
Ostala je u logoru da pomaže bolesnima
Wikipedia
Maria Liberacka poticala je iz porodice u kojoj su se gajile nacionalne i patriotske tradicije. Njen otac, Juliusz Koszałka, predratni policajac, nakon penzionisanja, kupio je farmu, ali je nakon izbijanja rata porodica raseljena. Ovde su se svi njegovi članovi uključili u pokret otpora.
- Kad sam stigla u kamp, još nisam završila osnovnu školu. I gospođa Hanka Strzelecka i gospođa Banasiak su me učile raznim predmetima. Još uvek imam svesku u koju sam zapisala najvažnije datume iz poljske istorije - prisetila se Marija Liberacka.
Zaista, boravak u koncentracionom logoru nije slomio Halinu. Kada je stigla, ova učiteljica iz Toruna odmah se uključila u tajno podučavanje zatvorenika da se brinu o bolesnima.
Kada je 25. januara 1945. Paul Verner Hoppe, komandant logora izdao tzv posebno naređenje - o evakuaciji logora. Ispostavilo se 11 hiljada. 600 iscrpljenih zatvorenika. Hodali su, a ovaj put do slobode kasnije je nazvan Marš smrti. Toliko je ljudi umrlo usput i više nisu mogli uživati u kraju rata i ponovnom susretu sa svojim najmilijima.
Halina Banasiak je mogla da izađe sa njima, ali je ostala. Htela je da se brine o obolelima od tifusa koji nisu imali snage da sami izađu. Evakuisani su tek tri meseca kasnije - u aprilu 1945. Iz Poljske plovili barkom do luke Flensburg, a odatle do švedskog Malmea. Halina Banasiak je u bolnici u ovom lučkom gradu umrla od tifusa 8. juna 1945. godine.
Bajke iz koncentracionog logora
Halinino troje dece više nikada nije videlo majku. Halina je za svoju ćerku i sinove ostavila bajke i pesme napisane za njih. Sada ne samo Halinina deca, već ih svi možemo čitati.
Zato što su pre više od 20 godina (2009. godine) kćerka i sinovi Haline Banasiak donirali ovaj spomenar kao uspemenu na svoju majku Muzeju Stutthof. Objavljene su bajke Haline Banasiak, u svom izvornom obliku.
Na stranicama knjige postoje kopije stranica rukopisnog i ilustrovanog dnevnika. A pre tri godine pesma je takođe korišćena u muzičkom programu "Stutthof. Privlačnost senki".
Uprkos činjenici da su nastale u užasnoj stvarnosti logora, bili su puni radosti.
Ilustraciju za bajke Haline Banasiak stvorili su kolege zatvorenici, uključujući sovjetske ratne zarobljenike
, učestvovala je u Marija Liberacka, Halinina odrasla učenica iz logora, napustila je logor u Sztutovo na vlastitim nogama 1944. Hodala je u Maršu smrti, ali je preživela. Vratila se u rodni grad i nastavila srednje obrazovanje, a zatim je otišla na Univerzitet Nikola Kopernik u Torunju. Postala je istraživač i radila na Geografskom fakultetu do penzije. Do kraja života imala je kontakt sa muzejem Stutthof.
