- Rođena sam pre vremena, pa sam bila u inkubatoru. Pored toga što mi doktori nisu lepo podesili temperaturu, dobila sam i žuticu zbog čega su morali da mi menjaju krv. Tada mi je život visio o koncu i izgubila sam na težini više od pola kilograma, a rođena sam sa svega kilo i po - započela je svoju priču Dijana za "Naj ženu".
Već u tim trenucima se znalo da će Dijana imati problema sa zdravljem, samo još nisu znali šta је čeka. Doktori su govorili da su jako male šanse da će ona preživeti, a iako se to desi, tvrdili su da će biti kao biljka.
- Lekari su pričali mojoj majci da je najbolje da dignu ruke od mene. Moja majka nije htela ni da čuje za to i nastavila је da me leči. Nakon što su me izneli iz inkubatora pa do danas, ja sam imala 12 velikih operacija, ali ме trenutno pandemija sprečava za dalji oporavak - priča Dijana.
Pored operacija prošla je i kroz mnogo terapija, primila na stotine injekcija, išla u banje... Snagom svoje volje, ali i upornim radom, došla je do toga paraliza od totalne dospela u parcijalnu.
- Ja sa rukama i nogama nisam mogla ništa da radim, a danas mi malo fali da prohodam sama bez pomagala, ruke su mi skroz funkcionalne. Kako volim da se našalim na svoj račun, ja sam iz faze “gde me smestiš i ostaviš, tu ćeš i da me nađeš", došla skoro do totalnog izlečenja moje cerebrale paralize - priča Dijana.
Poboljšanje zdravlja je dolazilo vremenom, kako koja operacija je prolazila uspešno, tako se i ona osećala bolje. Danas. što zbog pandemije što zbog teške ekonomske situacije, njen oporavak se usporio.
- Ja se vodim kao socijalni slučaj i mesec preživljavam sa 70 evra.
Za njene operacije se podizao kredit, majka je radila i muške i ženske poslove kako bi obezbedila sredstva za lečenje.
- Moja majka je u jednoj firmi dobila otkaz kao tehnološki višak, upravo zbog mene, pa je onda sve fizičke poslove radila. Od cepanja drva do kopanje septičkih jama. Ona je bila i muško i žensko u kući. Svaku operaciju smo same finansirale - kaže Dijana.
Uz svoju tešku dijagnozu, Dijana je završila i osnovnu i srednju školu.
- U školu sam išla u jednom centru koji je bio adaptiran za invalide, što je za mene bila i privilegija. Kada sam krenula, oni su se pitali da li sam ja uopšte i sposobna za školu i da li sam za njih,pa sam kasnila jednu godinu jer sam u to vreme bila baš težak fizički invalid, a pritom sam imala i strah da se odvojim od majke za koju sam i dan danas jako vezana - priča ona.
Školu je na kraju završila kao pravno administrativni tehničar i kao najbolji đak generacije.
- Fakultet nisam uspela da upišem, i pored jake želje za muzičkom školom to nije bilo dovoljno. Ja obožavam da pevam, ali mi nisu dali zbog invaliditeta, htela sam i glumica da postanem i za to su me odbili, psiholog takođe, novinar takođe - priča Dijana o stvarima koje ne može da prebrodi.
Tako je sve bilo do prošle godine.
- Možda će zvučiti pogrešno, ali meni je pandemija donela samo dobro. Postala sam sertifikovani NLP trener i radio voditeljka. .
- Od ranog detinjstva sam htela da budem novinar, a danas imam svoju emisiju u jednom meksičkom radiju- priča ova hrabra devojka.
Zbog svoga što joj se dešavalo u životu,ona je prošla i kroz depresiju i anksioznost, a onda je odlučila da svoj život uhvati u svoje ruke.
- Inače pevam za svoju dušu četiri godine. Kada je instagram krenuo sa rilsevima, ja sam odlučila da snimim jedan kaver i izbacim ga u nadi da će to samo moji najbliži videti, ali tada se desilo nešto neverovatno, video je postao viralan za svega nekoliko dana i stupila sam u kontakt sa raznim poznatim ljdima – priča ona.
Kako Dijana kaže, mnogi poznati kompozitori su je i kontaktirali, ali samo da joj kažu kako ima anđeoski glas i da rastura kako peva, ali da opet zbog invaliditeta ne žele da rade sa njom.
- Mnogi kompozitori su me kontaktirali i rekli kako bi zbog moje ekonomske situacije bi mogli da mi sastave pesmu, ali takođe da ne žele da sarađuju sa mnom jer ja nisam u mogućnosti da te pesme kasnije promovišem. Pre par godina sam od prijatelja dobila na poklon za rođendan, da snimim profesionalni kaver u studiu. Snimila sam jednu lepu baladu od Lepe Đrođević koja se zove "Ćutim". U početku je to išlo lagano, svidelo im se, ali je nakon šest meseci puklo, jer su mislili svi da je to moja pesma, ali danas je to skroz druga priča - kaže Dijana.
Dijana je danas internacionalni motivacioni govornik i edukator za osobe sa invaliditetom u organizaciji Mis Eventos online.
Njen invaliditet je nije sprečio da se razvija kako mentalno, duhovno, tako i fizički. Dijana govori 7 jezika uključujući i naš.
- Od malena se znalo da ću ja pričati strane jezike. To verovatno ima veze sa putovanjima i lečenjem, ali meni su od malena strani jezici bili strast. Inače sam ja htela da završim kao mlađa, Oksford institut za jezike, ali isto zbog invaliditeta me nisu primili. Engleski i Italijanski sam učila u školi. Sa 13 godina sam naučila španski i to gledajući serije. Pošto nisam čitala brzo, ja sam samo slušala i upijala i tako brzo naučila - priča Dijana za Naj ženu.
Dijana nije stala na tri jezika, nastavila je da uči jezike.
- Engleski mi u početku nije išao i nisam ga volela jer sam promenila mnogo profesora, ali sad ga učim svojim ritmom i volim ga. Učila sam čak i jednu godinu latinski jezik. On mi je najlakše išao jer je u suštini on koren svih jezika, ali je meni teško išao sam taj izgovor reči. Zatim sam počela da učim turski i to isto preko serija. A onda sam u aprilu počela da pratim jednu profesorku iz Srbije i učestvovala u njenim radionicama i dobila sam jedan program na poklon. I tako sam završila prvi nivo tog jezika sa njom - priča Dijana.
Dijana pored srpskog koji joj je i maternji, govori španski, italijanski, portugalski, makedonski, engleski i turski.
Dijana će da nastavi svoje lečenje. Kako su joj lekari rekli moći će da uradi još maksimalno dve operacije. Njoj su još jedini problem noge, jer nije sposobna sama da hoda, mora da koristi hodalicu. Lekari u Turskoj su joj saopštili još da će posle jedne operacije, ona skroz prohodati. Do sada joj se stanje podoljšalo za 60 odsto.
- Lekari u Turkoj su veliki optimisti, ali ja ne volim da se zanosim puno. Život me je tome naučio. Što pre prihvatiš i ako nije jednostavno, lakše ćeš se osećati. Volela bi da se više osamostalim radi svoje budućnosti, ako bude došlo do potpunog ozdravljenja, hvala Bogu. Vidim da ide na bolje i dosta je do mene same i moje psihe, ali koliko god ljudi govorili da radom na sebi može sve da se sredi, nije tako jednostavno - završila je svoju priču Dijana Lutovac na "Naj ženu".
Mala
06.10.2021 10:38Dijana vi ste jedno predivno bice,od sveg srca Vam zelim uspeh u svim poljima kojih se dotaknete.