Žena koja je "slučajno postala poznata na društvenim mrežama" nakon što je objavila TikTok video u kojem objašnjava da se ne tušira, ne koristi dezodorans i preskače da pere zube jer živi sama, otkrila je zašto je ponosna što je " smrdljiva devojka“.
Spisateljica Anabel Fenvik Eliot (35) živi sama u Eseksu u Velikoj Britaniji sa svojim psom, dok njen verenik radi u inostranstvu, a kao introvertna retko viđa druge ljude. Anabel priznaje da retko češlja svoju dugu kosu, zaboravlja da opere zube jer joj se posle ne sviđa ukus hrane i da se samo istušira bez upotrebe šampona. Svoj životni stil opisuje kao lenjost i uverenje da stalno tuširanje i pranje kose podstiče „reklamne kampanje“, a ne „biološku neophodnost“.
Anabel je za "FEMAIL" objasnila zašto je čistoća na samom dnu njene liste prioriteta nakon što je njeno priznanje prikupilo više od pola miliona pregleda na TikTok-u.
Nisam ljubitelj sapuna
„Možete pretpostaviti da sam beskućnik, zavisnik ili mentalno poremećena, pošto nisam ljubitelj sapuna, retko se češljam, često zaboravim da operem zube svaki dan, a ponekad se ne istuširam. nedeljama“, kaže Anabel. „Ja nisam ništa od toga, ali moj izbor je da izbegavam redovno pranje. Sigurno sam onda besna hipi žena? Opet grešim. Ne verujem u homeopatiju, znake zvezda ili doktrinu pobune izumiranja. Ne volim ni da mu smetam. Ni ja ne uživam u kampovanju. Umesto toga, radim od kuće i živim sama na selu sa psom kome nije važno kako izgledam“, dodala je ona, a zatim iskreno objasnila da je lenja.
Lenjost je sprečava
„Uoči moje prve objave u subotu, pitala sam se da li bi možda trebalo da se našminkam prvi put posle bog zna koliko dugo, ili bar da se očešljam, ali sam na kraju odlučila da odustanem, lenja sam.
"Ne češljam kosu, samo je skupim u punđu na vrhu glave kada počne previše da se zapetlja. Ne koristim dezodorans ili antiperspirant. Loše“, zapitala se Anabel. Mi smo jedina vrsta koja je toliko očišćena od svog prirodnog mirisa. Štaviše, veterinari nam kažu da ne kupamo svoje ljubimce redovno jer to narušava ravnotežu njihove kože i remeti prirodna ulja koja utiču na njihovu kosu. Veći deo ljudske istorije kupanja je bio zastrašujući zadatak rezervisan samo za veoma bogate, a tuširanje je popularizovano tek sredinom 19. veka“, objašnjava ona.
Ipak, priznaje da se, kada je živela u Londonu i radila u kancelariji, tuširala većinu nedelje, nanosila hidratantnu kremu i barem koristila suvi šampon. „Kada je moj verenik, koji trenutno radi u inostranstvu, kod kuće, perem zube dva puta dnevno i tolerišem svoje kukuruzne pahuljice sa ukusom Kolgejta“, dodaje on.
