Devojka po imenu Karla Piera Ficdžerald (35) se tokom celog života mučila sa viškom kilograma, sve do jednog momenta kada su se u njenoj glavi prelomile neke stvari te je odlučila da stavi tačku na takav način života.
- Zapravo sam u julu 2019. shvatila da je sve što mislim o sebi laž. Bukvalno sam se vozila autoputem, išla sam na masažu sa svojim partnerom i zapisivala sam nešto svoj dnevnik, kada sam osetila da su stvari su počele da se komešaju unutar mene, moj doktor to naziva “prelomnim trenutkom” - rekla je ona.
Nikada se nije osećala lepo u svojoj koži, negativne misli je stalno imala, ali je sada shvatila da te misli uopšte i nisu bile njene.
- U tom trenutku sam shvatila da u tim negativnim komentarima ne odjekuje moj glas... Ta osoba koja stalno govori u mojoj glavi zapravo nema nikakve veze sa mnom. To su stigme koje sam pokupila iz društva i ljudi oko sebe i zapitala sam se: 'Hej, pa ko sam zapravo ja? - rekla je.
Probala je raznorazne dijete, ali ništa nije polazilo za rukom i ni jedna nije dala nikakav efekat.
- Ceo život sam pokušavala da smršam. Uvek sam bila gojazna, uvek. Bila sam krupnije dete. Uvek sam sakrivala hranu. Hrana mi je uvek bila rešenje kad god sam se osećala loše. Sve sam probala. Pokušala sam sa svakom dijetom i ništa nije funkcionisalo, i shvatila sam da je to zato što sam sebe kažnjavala, ali ovaj put je bilo drugačije, zato što je sve poteklo iz ljubavi prema sebi. Živela sam sa toliko stida i mislila sam da me je sramota zato što sam bila debela, a ispada da sam bila debela jer sam se stidela - objasnila je devojka.
Patila je od bolesti zavisnosti od hrane dugi niz godina i odlučila je da je ovaj put njen poslednji pokušaj da smrša pre nego što se odluči na proceduru smanjenja želuca.
- Pre desetak godina sam imala poremećaj prejedanja, a zavisnost od hrane sam imala tokom celog života, u suštini od detinjstva, i shvatila sam da je moja zavisnost od hrane samo ta metodologija bekstva od toga što se zapravo iznutra osećam loše. Slično zavisnosti od droge ili bilo čega drugog, to je samo korišćenje nečega da otupim i zaustavim loša osećanja koja sam imala o sebi. Kada sam to počela da shvatam, bila sam na ogromnom putu oporavka - rekla je ona.
Na samom startu je znala da ovaj proces neće biti lak te je odlučila da se odmah angažuje tarapeuta kako bi sve bilo što bezbolnije po nju.
- Odlučila sam da počnem da odlazim na terapiju, a radila sam i sa drugim terapeutom pre desetak godina zbog poremećaja prejedanja i znala sam da moram prvo da sredim ono što je u glavi. Još sam imala neke probleme sa kojima sam morala da se nosim. Čim sam shvatila da još postoji problem mentalnog zdravlja na kome moram da radim i kada sam to uradila, konačno sam se osećala spremnom da zapravo počnem da mršavim. Priključila sam se jednom fantastičnom irskom programu mršavljenja, koji se za razliku od svega što sam ranije probala, fokusira na tri stuba gubitka težine, a to su mentalno zdravlje, vežbanje i dijeta. Dakle, to je dijeta sa kontrolisanim unosom kalorija, ali birate šta želite i idete jednom nedeljno na seminare. To je zapravo bila samo podrška svemu što sam na terapiji naučila o hrani i o tome zašto posežemo za njom - nastavila je da objašnjava devojka.
Za samo deset nedelja programa, Karla je izgubila 19 kilograma i nastavila je sve dok nije dostigla željenu težinu.
- Osećala sam se kao da sam dobila najveći poklon. Bio je to osećaj slobode koji nikada u životu nisam doživela - rekla je ona.
Kada su kilogrami počeli da opadaju, Karla je ostala u drugom stanju, te je opet mogla da vidi kako je njeno telo sve veće. Veoma je to teško podnosila, te je i posle samog porođaja upala u posleporođajnu depresiju.
- Malo sam se povukla nakon što sam objavila das am se porodila i to su tri nedelje kada je depresija zaista počela. Kada sam progovorila o tome, mislim da je to verovatno najjača interakcija koju sam imala sa ljudima i dobijala sam komentare od ljudi koji su najranjiviji, jer mislim da na neki način većina porodilja pati od postporođajne depresije, bilo da je ona vrlo blaga, takozvani “bebi bluz” ili ekstremno jaka. Kod mene, to nije išlo do esktrema, ali lako je moglo i to da mi se desi, da nisam potražila stručnu pomoć. Nisam očekivala odgovor koji sam dobila kada sam objavila da imam postporođajnu depresiju jer je to nešto što pogađa toliko ljudi. Ogroman broj žena mi se obratio i rekle su mi da bi volele da su imale nekog poput mene kada su one same prolazile kroz postporođajnu depresiju, samo da znaju da nisu same - rekla je.
Za kraj je dodala da su joj društvene mreže bile od neverovatne pomoći jer je redovno delila proces mršavljenja te su joj stalno stizale poruke podrške
- Postoji sloboda misli koja dolazi sa gubitkom težine i psihičkim oslobađanjem koja je nešto što meni i mnogim drugim ljudima najviše vredi. Iskreno, ono zbog čega skoro svakondevno zaplačem su privatne poruke koje dobijam od ljudi koji mi govore da sam im promenila života ili da sam im dala nadu ili da im je to što me vide kako ja uspevam u tome na neki način pomoglo da se okrenu ili ka boljem mentalnom zdravlju ili ka mršavljenju ili ka boljem razumevanju izazova majčinstva. Ova zajednica koju sam stvorila, odnosno zajednica koja je nastala oko mene dok sam sa njima delila svoj životni put, je neverovatna - zaključila je Karla.