„Monahinje revolucije“ bile su elitna grupa Gadafijevih telohranitelja. Zapadni mediji su počeli da ih nazivaju „Amazonska garda“ ili „Amazonke“.
Grupa je osnovana 1980-ih , više od decenije nakon što je Gadafi preuzeo vlast državnim udarom. Postoje mnoge teorije koje pokušavaju da objasne šta je navelo libijskog pukovnika da želi da ga štite žene. Govorilo se da su „monahinje revolucije“ morale da polože zakletvu na čednost i da budu device. Navodno je trebalo da prođu i specijalnu obuku kako bi se pripremili za novu ulogu u specijalnim snagama. Šta je bila istina?
Bivši američki mornarički oficir Džozef Stanik napisao je 2003. da je Gadafi verovao da će arapskim separatistima biti teže da ubijaju žene zbog moralnih briga. Ova teorija je stavljena na probu 1998. godine.
Gadafijev konvoj je upao u zasedu islamskih fundamentalista. Jedna od žena ratnika je poginula, a sedam je povređeno. Ajša se bacila na bombu da spasi Gadafijev život. Niko ne zna da li su detalji baš onako kako ih je objavila vladina propaganda, ali nije u tome poenta.
Priča je dala polet i slavu slici „monahinja“.
Noćna mora je počela poljupcem
Petnaestogodišnja studentkinja držala je buket u ruci kako bi ga dala 62-godišnjaku koji ju je nežno zgrabio za ruku i privukao.
Bio je to Moamer Gadafi, libijski diktator koji je preuzeo vlast 35 godina ranije, a u aprilu 2004. bio je u poseti jednoj od škola u gradu Sirtu odakle je došao. Devojka je izabrana da pozdravi Gadafija, što se smatralo velikom privilegijom. Njegov dodir ju je učinio euforičnom, da je sam diktator poljubio u ruku!
Još nije znala da će joj ovaj mali gest promeniti ceo život.
Auto je stigao sledećeg popodneva. Devojčica je sa majkom radila u frizerskom salonu, kada su ušle tri žene u uniformi.
Jedna od njih rekla je majci petnaestogodišnjakinje da je njena ćerka izabrana da ponudi još jedan buket „tati Muameru“ jer je to prvi put uradila na tako lep način.
Uprkos protestu njene majke, devojčica je odvedena u pustinju.
Tamo je predstavljena Gadafiju, koji je sedeo u crvenoj fotelji sa daljinskim upravljačem za TV u ruci. Diktator ju je pogledao i rekao jednoj od žena: „Spremi je!“.
Sada uplašena, devojčica je odvedena u drugu sobu i svučena. Uzete su joj dimenzije i uzorak krvi. Tada joj je obrijano celo telo, osim stidnih dlaka. Bila je obučena u tange i kratku haljinu, a nanesena je i šminka. Tada je 15-godišnjakinja gurnuta u Gadafijevu sobu.
Na njen šok i gađenje, ležao je gol na krevetu. Pokušala je da pobegne, ali su je žene u uniformi držale. Rekle su da mora da uradi ono što se od nje traži.
Devojka je sela na Gadafijev krevet i Gadafi je počeo da je ljubi. U početku se osećala paralizovanom. Nekoliko trenutaka kasnije, nije mogla da podnese njegov dodir i odgurnula je čoveka.
„Vidi to kopile!“ Vikao je Gadafi. "Obrazujte je! A onda je vratite meni."
Sledeće večeri, Gadafi ju je pretukao i dobio šta je hteo.
- Nikada neću zaboraviti taj trenutak - prisećala se kasnije devojka. - Silovao je moje telo, ali mi je bodežom probo dušu. Oštrica nikada nije izašla.
Ne znamo pravo ime devojčice, ali je njena priča opisana u knjizi „Gadafijev harem“ francuske novinarke Anike Kožan . Autorka je jednostavno zove Soraja. Ova knjiga je jedan od retkih izvora gde možemo saznati više o tragičnim životima žena i njihovim decenijama torture.
Anikaje upoznala Soraju u Tripoliju u oktobru 2011. i odmah je bila zapanjen njenom neverovatnom lepotom. Po njenom mišljenju, ličila je na glumicu Anđelinu Džoli.
Kada joj je Soraja ispričala svoju priču, Anika nikada nije sumnjala u to, jer je ranije čula mnogo sličnih priča o Gadafijevim zločinima - ali samo iz druge ruke, nikada od samih žrtava.
"Oslobađam sve žene Libije"
U javnosti je Gadafi izjavio da su mu ženska prava pri srcu. 1981. rekao je da je odlučio da „potpuno oslobodi libijske žene kako bi ih spasio od ugnjetavanja i potčinjavanja“.
Kao „dokaz” da to nisu bila samo prazna obećanja, Gadafi se okružio „monahinjama”. Poruka je bila jednostavna, ako veliki ŠEF veruje ženama i da će biti zaštićen, drugi muškarci u Libiji treba da slede njegov primer i da se prema ženama ponašaju jednako.
„Monahinje”, međutim, nisu bile samo marketinški pokret, a Gadafi je veoma dobro znao za izgradnju sopstvenog brenda. Nije se radilo samo o njihovom „otporu“ napadima njegovih protivnika iz moralnih razloga. Mnoge od njih je Gadafi kidnapovao i silovao, a većina nije imala vojnog iskustva.
Neke su ostale verne do kraja
Ponekad, kada nije bila prisiljena da ima seks ili šmrče kokain, pije viski ili gleda pornografiju, Soraja se ponašala kao „revolucionarna časna sestra“ i štitila Gadafija.
Ona ga je 2007. godine pratila na putovanju po afričkim zemljama. Njen pogled je ledio krv u žilama, a izraz lica joj je bio poput kamena.
Kako su mediji nestajali, Soraja se pretvarala da nije raspoložena da izbegne silovanje od strane muškaraca koje je navodno štitila. Gadafi je otkrio njenu laž, viđena je kako pliva. Devojku su tukli, pljuvali i silovali.
- Lice mi je bilo natečeno pa su me zaključali u sobu - kaže Soraja.
Tamo ju je mučila Mabrouka Šerif, jedna od glavnih novih devojaka.
- Da li ste hteli da pobegnete? - upitala je Mabrouka.
- Gde god da odeš, Muamer će te uvek pronaći. I ubiće te - govorila je mlada žena.
Ono što priču o Gadafijevom haremu čini još šokantnijom je saučesništvo žena poput Mabruke u pridobijanju novih žena da bi zadovoljile bolesne želje diktatora. Mabruka je bila jedna od Gadafijevih najvernijih „amazonki” i tako napravila veliku karijeru u njegovim redovima. Očigledno mu je pomogla i da se bavi vradžbinama.
Nasilje i moć
Nisu samo žene kidnapovale da bi postale članice njegovog privatnog harema. Gadafi je takođe kontrolisao svoje saradnike preteći seksualnim nasiljem nad ženama . Kidnapovao je i silovao njihove ćerke i žene.
Njegovi bliski savetnici rekli su da je seks jedan od glavnih prioriteta diktatora. Iskoristio je i mladiće koji su bili pripadnici njegove vojske. Sve to u pomami, koju su samo pojačavale droge i alkohol u kojima je tiranin redovno uživao.
Očigledno, kada su žrtve počele da ga dosađuju, on ih je preneo na svoje sinove. Zatim su ih prosleđivali oficirima i visokim državnim zvaničnicima. Na kraju su devojke ostavljene da umru u parkovima ili na deponijama.
U svojim palatama Gadafi je gradio tunele i posebne prostorije u njima, gde je držao robove. Ove zločine počinio je tokom 42 godine svoje vladavine .
Istovremeno održavanje dobrih odnosa sa liderima demokratskih zemalja. On se sastao sa najvišim zvaničnicima zemalja poput Velike Britanije, Italije i Francuske.
Posle pada diktatora 2011. i njegove smrti, malo se govorilo o tragediji žena. „Amazonke” su morale da se kriju jer bi se i pobunjenici koji su srušili Gadafijevu vladu suočili sa njima. Neke su ostale verne do kraja.
Anika je napisala o nedostatku pravde za junakinju svoje knjige: Sorajina priča je smela i treba je čitati kao svedočanstvo, istorijski dokument. Napisala sam to kako mi je ona govorila. Ona je elokventna, ima odlično pamćenje i ne može da podnese pomisao na zaveru ćutanja. Nesumnjivo, nema krivičnog suda koji će jednog dana deliti pravdu. Možda Libija nikada neće ni prepoznati patnju žrtava Moamera Gadafija u sistemu stvorenom po njegovom liku. Ali bar dok je šetao ispred Ujedinjenih nacija kao da je gospodar univerzuma, dok su mu druge nacije razvlačile crveni tepih i dočekivale ga sa velikom pompom, dok su njegove „amazonke“ bile predmet radoznalosti i fascinacije, Sorajino svedočenje bi bilo tu da dokaže da je kod kuće, u svojoj ogromnoj vili Bab al-Azizia - tačnije u njenim vlažnim podrumima - Moamer Gadafi držao mlade devojke u zatočeništvu.
BONUS VIDEO
Jelena lukacevic
01.05.2022 14:25Sve lazu za Gadafija kao sto lazu za sve ostalo
Slobodan
01.05.2022 15:10Priča koju su izmislili MI6 i CIA
Zuki
27.05.2023 12:37Ko veruje ovim pricama?