Šarman (27) je vozač autobusa i kaže da se suočila sa seksističkim komentarima putnika, uključujući i da joj je rečeno da bi trebalo da bude kod kuće da lakira nokte ili češlja kosu. Šarman već šest godina vozi autobuse, ali kaže da se suočila sa seksističkim komentarima putnika koji su šokirani kada uđu u prevoz i vide je za volanom.
Šarman tvrdi da je često pitaju „gde je vozač?“, Pitaju je da li zaista može da vozi autobus i kažu da je previše lepa ili da ne izgleda dovoljno stara da bi mogla da radi takav posao.
Rekla je:
- Mislim da je glupost kad ljudi kažu da sam previše lepa da bih bila vozač autobusa. Svima je potreban posao da plati račune. Vaš izgled i godine ne bi trebalo da vas oganičavaju u bilo kakvom poslu. Postoje stariji muškarci koji dovode u pitanje moju sposobnost vožnje, što je uznemirujuće.
- Neki ljudi pitaju „ jesi li sigurna da možeš da voziš ovo?“ Ili pitaju „ gde je vozač? “ - Ali ja sam ponosnija što mogu bez problema da ih dovezem i da pokažem svoje vozačke veštine.
Šarman dodaje:
- Kad sam na poslu, ne volim da se šminkam zbog ružnih komentara u kojima pojedini muškarci odu predaleko i govore mi šta bi hteli da mi urade. Mogu da se zezam, ali preteraju, i zbog toga žalim da izbegnem takve komentare.
Šarman kaže da je u svojih pet godina kao vozač autobusa iskusila mnogo seksizma u situacijama kada su putnici šokirani njenim vozačkim sposobnostima. Dodala je: - Ja sam profesionalni vozač koji je položio testove kao i ostali vozači autobusa. Zato ću, kada je reč o uskim prostorima, koristiti profesionalno rasuđivanje. Ako znam da mogu da prođem, potrudiću se da to i uradim, bez presije i panike. Međutim, onda dobijam komentare putnika koji kažu da su začuđeni i da su šokirani, jer ja kao žena mogu tuda da prođem.
- Znam da ljudi verovatno misle da mi daju kompliment, ali to mi se čini kao nipodaštavanje, jer da se radi o muškom vozaču, samo bi se očekivalo da će da prođe, i niko ne bi imao potrebu da to komentariše. Kao da su šokirani što dobro vozim. Takođe mislim da žene vozači dobijaju manje poštovanja od šire javnosti. Šarman je ranije radila u ugostiteljstvu i nikada nije očekivala da će postati vozač autobusa.
Kaže da je biti vozač autobusa zabavno i da voli da svakodnevno upoznaje različite ljude iz različitih sredina. Šarman je dodala: - Volim da budem na putu i da ne zaglavim na jednom mestu. Usput mogu da vidim različite predele i volim da vozim u različitim godišnjim dobima. Mogu da vidim izlazak, zalazak sunca, promenu na drveću. Uspevam da vidim lepotu oko nas koju obično uzimamo zdravo za gotovo svaki dan. Iako uživam u poslu, to nije uvijek lako. Naiđete na toliko ljudi dnevno što može biti teško jer se ponekad vozači autobusa mogu ignorisati.
- Ponekad vidim 200 ljudi dnevno, a jedva da me neko pozdravi. Može biti neprijatno ako ste introvertirani i stidljivi. Volim slobodu, nemate o čemu da brinete sve dok se prema ljudima odnosite s poštovanjem i vozite bezbedno, to je sjajan posao.
- Volela bih da se prijavi više žena, jer svako može biti vozač autobusa ako to želi. Zastrašujuće je za žene da rade u pretežno muškoj industriji, ali ima dovoljno žena koje se same izdržavaju - rekla je Šarman za list Miror.