Cela drama počela je 7. marta 1978. godine kada su se četiri žene toga dana porađale u istoj bolnici u jednom malom mestu u Rusiji, što je retkost. Došlo je do greške, pa su medicinske sestre zamenile cedulje sa imenima dvaju devojčica.
Žene se ne mogu setiti tačno kada su njihova deca zamijenjena, ali su napustili bolnicu sa pogrešnim bebama. Trebalo im je gotovo 40 godina da shvate da nisu podigle svoje biološke kćerke.
Kako su devojčice rasle, žene su zapazile da nisu imale porodične karakteristike. Rimina kćerka Veronika imala je plavu kosu i plave oči, što je supruga Anatolija navelo na sumnje. Mislio je da ga je žena prevarila, pretpostavka koja je imala užasne posledice. Veronika se uvek krivila zbog razdvajanja njenih roditelja. Rima kaže da je devojčica uvek pitala zašto ne izgleda kao ona i ima drugačiji karakter.
Došlo je do dodatnih sumnji kada se Veronika razbolela kada je imala dve godine. Dijagnostikovano joj je nasledno stanje koje niko u porodici nije imao. Nekoliko godina kasnije, kada se Veronikina majka vratila u porodilište po odgovore, ustanovila je da su stari medicinski podaci uništeni i da porodilište više ne postoji.
U međuvremenu, druga devojka je odrastala u drugom kraju. Njeno ime je Tanja, a i nju je podigao par koji je verovao da je to njihovo dete. Opet, nije bilo porodične sličnosti.
– Uvek sam mislila da izgledam kao baka. Kada sam saznala istinu bila sam šokirana, mislila sam da me više neće voleti roditelji. Sada kada su našli svoju pravu kćerku – rekla je Tanja. Za razliku od Veronike, Tanja je odrastala sa posvećenim ocem koji nije ispitivao ni njen identitet ni vernost svoje žene.
U vreme kada su se rodile devojke, testiranje DNK nije postojalo, a porodice nisu imale priliku da saznaju istinu. Ali, konačno, gotovo četrdeset godina kasnije, došlo je do istine. Njihovi strahovi su potvrđeni – kćerke koje su odgajali nisu njihova biološka deca.
