BABA ANUJKA je bila prvi PLAĆENI UBICA U SRBIJI: Sporazumevala se sa "ĐAVOLOM", upadala u "ČUDNA STANJA"!

Anujka je bila poreklom Rumunka, a živela je u Vladimirovcu, selu između Vršca i Beograda i to kao kći bogatog paora. Vladimirovac je početkom 20. veka nosio naziv Petrovo selo. Anujka je, zahvaljujući ocu, u to vreme važila za obrazovanu ženu.

Vremenom se pročulo da baba Anujka ume sa travama, a naknadno će postati poznata trovačica kojoj je glavno oružje bila biljka, u narodu poznata kao đavolja trava!

Kad je bila mala, govorili sujoj da će postati vračara. 

To se i obistinilo, pa su je  svi znali i kao vračaru. Njeni saradnici bi išli po banatskim selima i tražili mesta gde vlada nesloga i bolest i preporučivali babu čija "Đavolja voda" može rešiti sve probleme.

Zbog te vode, po priznanju mnogih, ljudi su umirali u najvećim mukama.

– Tražila je od svojih klijenata da joj donesu jednu crnu i jednu belu kokošku, torbu pepela, trica, bosiljka i tamjana. U misterioznoj tišini svoje mračne sobice i u dimu tamjana, ona je razbacivala oko sebe pepeo i trice, šaputala neke tajanstvene reči. Na kraju je spremila jednu bocu napunjenu čistom vodom. Najzad bi uzimala jedno malo zvonce i tri puta bi zazvonila. To je bilo “sporazumevanje sa đavolom”.

Neretko je umišljala da ne čini nikakvo loše delo, već da pomaže ljudima u nevolji. Tvrdila je da zna medicinu bolje od bilo kog lekara i da je svaki njen lek pomogao. „Ja sam dobročiniteljka siromašnom i neukom svetu“, govorila je.

Ona je navodno rešavala brojne bračne, imovinske probleme, uz silu nečastivog, a imala je mnogo saradnika, i to najčešće među rođacima žrtava.

Osim toga, mogla je i da pedvidi dan kada će umreti onaj kome je njena voda namenjena.

O njenoj veštini trovanja govori i to da je meru otrova dozirala uvek tačno prema telesnoj težini onoga kome je otrov namenjen. Kaže se da kada bi neko došao po rešenje kod nje, prvo što bi pitala bilo je:  koliko je težak taj problem.
Svoju đavolju vodicu naplaćivala je od 2 do 5 hiljada dinara, a smrti su ostajale misterija, jer su rođaci, koji su sami naručivali smrti svojih bližnji, uglavnom odbijali istrage i obdukcije.

Anujka je uhapšena 1928. godine , a "klupko istine" odmotalo se zahvaljujući smrti  imućnog udovca.

Suđenje baba Anujke izazvalo je mnogo pažnje i interesovanja.Izbegavala je da odgovara na nezgodna pitanja, pokazivala je visprenost i vadila se na teško detinjstvo.

Za saučesništvo u ubistvima osuđena je na 13 godina.

Iz zatvora su je oslobodili nemački vojnici. Vratila se u svoje selo, gde je i umrla u svojoj 104. godini.

No i nakon njenog nestanka, svaka sumnjiva smrt vezivala bi se za nju, i njenu mešavinu tatule, žive i arsenika, kojom je usmrtila desetine.