Za samo 5 dana ostala bez sina i muža: "Svet mi se srušio, a onda od komšije čujem rečenicu - I meni je uginuo pas!"

Rijan Meningz doživela je tragediju koju je teško i zamisliti.

Za samo pet dana, njen život se nepovratno urušio.

Godine 2012., njen jednogodišnji sin Džordž iznenada je preminuo nakon napada.

Pet dana kasnije, njen suprug Pol, slomljen neizmernom tugom i osećajem krivice, oduzeo je sebi život.

Rijan je ostala sama s dvoje dece, suočena s bolom koji preti uništiti sve pred sobom.

Njena priča, koju je podelila u dirljivom razgovoru s princem Vilijamom, ganula je svet, no njena misija postala je mnogo veća: naučiti ljude kako biti podrška onima koji tuguju, piše Daily Mail.

Iz vlastitog iskustva, Rijan je sastavila listu neosetljivih i neprimerenih komentara koje je čula dok je prolazila kroz najmračniji period života. Nje cilj je, kako kaže, podstaknuti ljude da budu "malo promišljeniji" pre nego što progovore, jer iako su namere često dobre, reči mogu povrediti dublje od tišine.

Šta nikada ne biste trebali reći nekome ko tuguje?

Jedna od najčešćih fraza koju ljudi izgovaraju u pokušaju da se povežu s ožalošćenom osobom jeste "znam kako se osećaš".

Rijan, koja je u međuvremenu osnovala dobrotvornu organizaciju "2wish" za podršku porodicama nakon iznenadne smrti deteta, upozorava da je to nešto što nikada ne biste trebali reći.

 

 

"Čak i da ste izgubili vlastito dete, nikada ne biste trebali reći 'znam kako se osećaš', jer ne znate", izjavila je u podkastu "The Life of Bryony". 

Tuga je, objašnjava, duboko individualno iskustvo.

Niko ne može u potpunosti shvatiti bol druge osobe jer su svaka veza, svaka ljubav i svaki gubitak jedinstveni.

Upoređivanje tuge, čak i s dobrim namerama, može učiniti da se ožalošćena osoba oseća neshvaćeno i izolovano.

Rijan se seća komentara poput: "Znam kako ti je jer je meni uginuo pas". Takve izjave, iako možda izrečene iz nespretnosti, umanjuju dubinu ljudskog gubitka.

Opasnost "pozitivnih" klišea

U želji da ublažimo nečiji bol, često posežemo za klišejima koji bi trebali zvučati utešno, ali postižu suprotan učinak. Ožalošćeni ne žele čuti da je njihov voljeni "na boljem mestu" – oni ga žele ovde. Ne pomaže ni reći da je "sve deo Božjeg plana", jer to može izazvati bes i osećaj da je njihova patnja predodređena i neizbežna.

 

 

Rijan je lično iskusila bol takvih komentara.

"Srećna si što imaš drugu decu", rekli su joj neki, kao da jedno dete može zameniti drugo. Ta izjava ne samo da umanjuje vrednost izgubljenog deteta, već može stvoriti i osećaj krivice kod roditelja.

Slično tome, fraze poput "barem je imao dug život" ne umanjuju bol gubitka. Tuga nije matematička jednačina u kojoj godine života smanjuju intenzitet bola.

Takođe je istakla koliko je iritiraju komentari da je "inspirativna" i "hrabra". "Nisam hrabra, samo sam tvrdoglava. Nemam izbora nego nastaviti. Obučem svoje pantalone za odrasle i idem dalje", objašnjava ona. Takvi komplimenti stavljaju teret na ožalošćenu osobu da mora biti snažna, umesto da joj se dopusti da oseća i izrazi svoj bol.

Saveti koji ne pomažu i pitanja koja opterećuju

Ponekad su najteža ona najjednostavnija pitanja. "Kako si?" može biti jedno od najtežih pitanja za ožalošćenu osobu. Odgovor se menja iz minuta u minut, a pitanje zahteva sažimanje okeana emocija u jednu prihvatljivu rečenicu. Mnogo je lakše odgovoriti na konkretna pitanja poput: "Kako ti je prošao dan?".

Slično tome, ponuda "javi ako ti nešto treba" prebacuje teret na osobu koja tuguje. U stanju šoka i bola, mnogi ne znaju šta im treba ili nemaju snage tražiti pomoć. Umesto toga, stručnjaci i ožalošćeni savetuju konkretne akcije, piše Grief And Loss Center.

Donesite obrok i ostavite ga pred vratima. Ponudite se da pokosite travnjak. Operite suđe bez pitanja. Takvi gestovi govore više od reči i pružaju praktičnu pomoć koja je u tom trenutku neprocenjiva.

Izbegavajte davati savete o budućnosti. Komentari poput "vreme leči sve", "biće lakše" ili "jednog dana ćeš ponovo voleti" mogu zvučati kao da požurujete nečiji proces tugovanja. Za osobu u dubokoj tuzi, budućnost se čini nemogućom, a pomisao na "prebolevanje" može se činiti kao izdaja voljene osobe.

Šta reći osobi koja tuguje?

Ako ne znate šta reći, to je u redu. Ponekad je najiskrenije reći upravo to: "Ne znam šta bih rekao, ali tu sam za tebe". Važno je ne izbegavati ožalošćenu osobu ili temu smrti iz straha da ćete reći pogrešnu stvar. Tišina može biti bolnija od nespretnog pokušaja utehe. Spomenite ime preminule osobe. Podelite lepu uspomenu. Dajte do znanja da mislite na nju.

Rijan Meningz danas ima, kako kaže, srećan život. Ponovo se udala, njena deca su uspešni tinejdžeri, a ona kroz svoju organizaciju pomaže hiljadama drugih. No, tuga za Džordžom i Polom nikada ne nestaje.

"Ne želim da ode – oni su i dalje veliki deo mojih misli i mog života", kaže ona.

Njena priča snažan je podsetnik da, iako ne možemo ukloniti bol, možemo naučiti kako stajati uz one koji tuguju, s više saosećanja, strpljenja i promišljenosti. Jer ponekad je najvažnije samo biti prisutan.

Bonus video: