Put do vrha za svakog sportistu je težak, ali za neke posebno. Jedna od najtežih staza imala je apsolutna olimpijska heroina, velika rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči.
Ključni trenutak u njenoj karijeri dogodio se kada ju je sa svega šest godina zapazio i uzeo pod svoje slavni trener Béla Karolji, koji je u Nađi video neverovatan talenat i primio je u svoju školu eksperimentalne gimnastike. Roditelji su dali odobrenje, a on je njen talenat doveo do savršenstva u punom smislu te reči.
Printscreen/Instagram
Njegov način treniranja bio je vojnički. Strog i pravedan, znao je šta želi, a od Nađe je očekivao najbolje, čak i više od toga, jer je od prvog dana znao da je ona najbliža savršenstvu koje gimnastika može ponuditi. Nađa je vežbala šest do sedam sati dnevno pod budnim okom Karoljija, dovodeći vežbe do robotske preciznosti.
Pakao nakon raja
„Zapravo sam radila puno više nego što su od mene tražili. Kad bi Béla rekao da radimo pet vežbi zaredom na gredi, ja bih ih napravila sedam. Napravila bih više nego što je tražio. Nikada se nisam žalila na naporan rad“, kazala je za Euronews.
Onda je svet stao 19. jula 1976. godine. Njen nastup na Olimpijskim igrama u Montrealu zbunio je i tehnologiju NASA-e. Bezgrešni švajcarski Omega semafor nije bio programiran za savršenu desetku. Dijete od 14 godina izvela je nešto što svet nikad pre nije video – savršenstvo. Nađa Komaneči je zaradila prvu desetku u istoriji gimnastike, a kako računalo nije bilo spremno, jedini način da suci pokažu maksimalnu ocenu bio je prikaz jedinice na semaforu.
Sama desetka ju je učinila besmrtnom, a kada se tome doda zbunjivanje semafora, ušla je u legendu i postala idol svih devojčica širom sveta. U istoriji gimnastike bilo je devojaka koje su osvojile više medalja, ali niko nije dostigao veličinu i uticaj Nađe Kolaneči.
Pakao privatnog života
Dok su joj svi klicali i slavili, njen životni pakao je počeo. Rumunska reprezentacija bila je na turneji u SAD-u. Njeni treneri Béla i Marta Karolji, zajedno sa koreografom Gezom Pozsarom, ostali su u Americi i odbili povratak u Rumuniju. Nagovarali su Nađu da i ona ostane, ali ona je želela da se vrati kući. Ni sama nije znala da čini najveću grešku svog života.
U strahu da i ona ne prebegne, partija ju je stavila u kućni pritvor. Kao nacionalno blago Rumunije i režima porodice Čaušesku, zabranili su joj putovanja izvan zemlje, strogo pratili svaki korak i uništili karijeru. Nađa još nije napunila ni 20 godina.
Mučenje i pljačka
Padom komunizma otkriveni su jezivi detalji o tome šta je sve Nađa proživela dok je bila pod treninzima Béle Karoljija. Gladovale su, tukli ih nakon najmanje greške, uskraćivali lekarsku pomoć, davali lekove koji su usporavali rast. Devojke su jele pastu za zube pred spavanje jer nisu smele da jedu, a često su pile vodu iz WC školjke. Razvijale su sposobnost da kradu hranu i skrivaju je na mestima za koja su verovale da niko neće primetiti.
Agenti tajne policije rekli su novinarima: „Bio je nasilnik, stvarao je strah kod gimnastičarki. Kada bi čuo o Nađinim uspesima, pocrveneo bi od besa. Smatrao je da je on zaslužan za medalje, a ne Nađa.“
Diktatorov sin Nicu Čaušesku silovao je Nađu kada je imala 17 godina. Iako Nađa nije potvrđivala priču, nije je ni demantovala. Nicu je bio bahat i želeo je sve po svaku cenu.
Srećan kraj
Nađa Komaneči je konačno pobegla u SAD 1989. godine uz pomoć Konstantina Panaita. U Americi je prošla kroz psihičko i fizičko zlostavljanje od strane Panaita, sve dok je nisu spasili njen bivši trener Béla Karolji i Aleksandar Stefua. Nakon višegodišnjih borbi, pronašla je ljubav kod američkog gimnastičara Barta Konera. Par se venčao 1996. godine u Bukureštu, a danas zajedno vode gimnastički klub u SAD-u.
Nađa Komaneči je postala simbol savršenstva u dvorani, ali i heroina života – pobedila je sve nedaće i pronašla sreću uprkos paklu kroz koji je prošla.
