Sofija je kao devojka 1953. godine iz Vojvodine prvi put došla u Tuzlu u poseti svojim prijateljicama. To joj je bilo prvo samostalno putovanje, bez porodice. U ovom gradu je igrom slučaja ostala i zaposlila se, a u njemu je upoznala i svog budućeg supruga, koji je došao iz Bijeljine u Tuzlu zbog posla.
Sofija je kao devojka 1953. godine iz Vojvodine prvi put došla u Tuzlu u posetu svojim prijateljicama. To joj je bilo prvo samostalno putovanje, bez porodice. U ovom gradu je igrom slučaja ostala i zaposlila se, a u njemu je upoznala i svog budućeg supruga, koji je došao iz Bijeljine u Tuzlu zbog posla.
Ljubav između Mustafe i Sofije u početku je bila zabranjena. Njeni majka i otac su takođe bili protiv njihove ljubavi. Ni Mustafini nisu bili za njihov brak. Ipak, kada su obe porodice videle koliko je jaka njihova ljubav, čak je Sofijin otac rekao da u Vojvodinu više ne dolazi ne dođe bez svog Muje. Oni su ponosni roditelji Damira i Dajane i broje 60 godina braka, i tvrde da je ljubav ono što ih i danas spaja.
- Uvek smo bili zajedno, nikad na zabavu neku nije otišao bez mene, na more. Kupili smo prva kola 1964. godine, obišli Jugoslaviju sa decom našom, nema gde nismo bili. Ali, uvek zajedno - ispričala je Sofija za Radio Slobodnu Evropu.
Život nikad nije bio lagan, ali Mustafa i Sofija su uvereni da je ranije bio daleko jednostavniji nego danas.
povezane vesti
