- Danas sam ponovo dobila lekciju iz života. Posle napornog dana poželela sam prošetati centrom. Hladno januarsko veče, u pothodniku primetim čoveka koji svira melodiku, učinio mi se njegov pogled poznatim. Razmišljam ,,Hladno je sedeti na stepenicama i sakupljati milostinju".
Kada sam se vratila priđem mu, pogledam ponovo u oči i sretnem uplašen pogled, ali poznatog čoveka - počela je priču doktorka.
Zainteresovalo je da li se uopšte poznaju i odlučila je da mu se obrati.
- Pitam da li se poznajemo, on kaže "da" i spusti pogled. Bila sam dobra sa njegovom sestrom, završio je stomatologiju i počeo specijalizaciju. Pitam ga kako je, da li ima gde da živi, da li je sam? Kaže živi u Karlovcima, nije mu lako ali gura, dobio je dijagnozu, ima zdravstvene tegobe, ne radi. Odlazim pomalo tužna pitajući se "Gde se čovek sapleo, o život". Toliko je ispita položio, izbegao iz Slavonije i onda ostao sam i pukao... Odlučila sam da pokrenem humanitarni fond ili organizaciju za kolege u nevolji. Moramo naći načina da kada nam je dobro odvojimo jedan dinar za one u nevolji... Puno je samih ljudi u nevolji i bice ih još više - napisala je doktorka na Fejsbuku.
.jpg "Ovako je izgledao svaki stan u Jugoslaviji: Svi gledaju u jedan detalj pored troseda, da li ste ga imali u kući?")
.jpg "Jedan potez krpom i kuhinja mi blista! Ova tečnost skida masnoću s ormarića bolje od svega!")
Komentari (5)