Na prvi pogled – bajka. Mlada devojka upoznaje starijeg, uspešnog muškarca, zaljubljuju se, venčavaju, dobijaju dete... Ali iza zatvorenih vrata te "sreće" krila se tišina puna straha, suze u tišini, modrice koje se ne vide na prvi pogled.
Naša čitateljka Nevena odlučila je da prekine ćutanje i na svom Instagram profilu podeli priču koja je pogodila hiljade žena – priču o manipulaciji, kontroli i nasilju koje je godinama trpela.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
Evo njene ispovesti:
„Kada sam imala 22 godine, upoznala sam svog budućeg supruga – bio je 14 godina stariji od mene. Sve je počelo kao filmska scena: oboje smo jurili na posao, u istom trenutku pokušali da uđemo kroz vrata i bukvalno se sudarili. On je išao na sastanak, ja na razgovor za posao. Ispostavilo se da je on direktor firme, a ja sam postala njegova sekretarica.
Dve nedelje smo radili kao potpuno obični ljudi. A onda je došao na vrata mog stana s ogromnim buketom cveća. Posle tri meseca smo se venčali. I tada je krenuo pakao.
U početku mi je prijalo što je rešavao sve moje probleme i držao me dalje od svojih, ali kasnije sam shvatila – on mi uopšte nije verovao. Oduzeo mi je glas, pravo na izbor, na mišljenje. Čak je on odlučivao i u koju ću boju da ofarbam kosu. Vremenom je počeo da viče, da me gađa stvarima, da me naziva groznim imenima…
Nakon šest meseci „zlatnog kaveza“, ostala sam trudna. Tokom cele trudnoće, ponašao se kao da sam kraljica. Mislila sam: ‘Eto, promenio se, naš sin ga je promenio.’ Ali sam se grdno prevarila.
Nakon porođaja, sve je postalo gore. Nije prošao nijedan dan bez batina. Za pogrešnu reč, ne tako serviran sto, ukrštene noge ili „neukusnu“ kafu – dobijala sam šamar po licu, leđima, stomaku… Zavisi koji deo nisam stigla da zaštitim.
Imala sam 24 godine, telo puno modrica, dušu još više. Bila sam kao ljubimac – dresirana da ćutim, da trpim.
I tada sam odlučila: razvod je jedini spas. Ali on me ucenjivao. Govorio mi je da mu treba nekoliko minuta da mi oduzme sina. A ja? Bez sina nisam ništa. I zato – i dalje živimo pod istim krovom.
Ožiljci na telu i ispod očiju nemaju kad da zarastu. Za mene je to postalo normalno.
Ovu priču ne delim da biste me žalili, već u nadi... da će je neko pročitati i pružiti ruku. Meni. Mom detetu. Da pobegnemo iz ovog pakla.“
Ova ispovest Nevene izdvaja se kao snažna i hrabra priča o suočavanju sa nasiljem u vezi i borbi za slobodu. Njene reči otkrivaju bolne i nesagledive posledice psihološke i fizičke manipulacije, kontroli i zlostavljanja. Priča, iako teška, pruža ohrabrenje ženama koje se nalaze u sličnim situacijama, podsećajući ih da nisu same i da postoji izlaz, čak i kad se čini da je izlaz nedostupan.
Nasilje u vezi nije samo fizičko – emocionalna manipulacija i kontrola mogu biti jednako destruktivni, što je Nevena uspela da prenese kroz svoju priču. Ponekad, žene koje su žrtve takvih odnosa, osećaju se izgubljeno i nesigurno, misleći da nisu u stanju da se izbave zbog straha od gubitka svega, kao što je bio slučaj sa Nevenom koja je strahovala da bi izgubila svog sina.
Nevena nije samo podelila svoju tužnu stvarnost, već je pozvala druge da prepoznaju znakove nasilja i donesu hrabru odluku da se oslobode, čak i ako to znači suočavanje s ogromnim izazovima. Ova priča podseća na važnost podrške, bilo da se pruža od strane porodice, prijatelja ili organizacija koje pomažu žrtvama nasilja. Nasilje nikada nije normalno, i ne treba ga trpeti u tišini.
