"Gorećeš u paklu!": Mira (73) zbog muža zaratila sa porodicom, zaova je kune, dever preti, deca ne pričaju sa njom!

Ovo što se pročitali je samo jedan od mnogih komentara koji otkriva koliko su neiskorenjene predrasude o institucionalnoj brizi za starije, a još više, koliko su pod pritiskom i koliko su izloženi nerazumevanju porodice koje se susreću sa složenim odlukama o smeštanju voljenih u instituciju.

Ukratko, oni koji se postavljaju u ulogu sudije ne uzimaju u obzir stvarne okolnosti i ne žele da prihvate činjenicu da se mnogi nađu u situaciji u kojoj bližnjem jednostavno ne mogu sami pružiti potrebnu brigu.

O tome puno možemo naučiti iz iskustva i svedočenja Mire (73), koja je zbog danonoćne brige o bolesnom suprugu na izmaku fizičkih, a sve više i psihičkih snaga.

-Moj suprug boluje od demencije i Parkinsonove bolesti. Živimo sami, a ja više nemam snage da se nosim s njegovim ispadima, posebno noću. Počinje da se skida, premešta stvari po kući, ruši sve pred sobom. Nedavno je na sebe srušio ormar, što mu je doslovno ugrozilo život. Stanje je postalo gotovo nepodnošljivo, piše Moje vrijeme.

Potom kaže da sve češće traži pomoć lekara.

-Doktor mu povremeno daje infuzije, a sada mu je pojačao i terapiju. To je donelo neko poboljšanje, ali on se i dalje pogubi. Neopisivo teško mi pada kad napravi nešto neprihvatljivo, a onda za to okrivi mene. I inače sam mu kriva za apsolutno sve što se događa i ne znam više da se nosim  s tim optužbama. Iako se trudim da se prilagodim situaciji, nisam sigurna koliko još mogu da izdržim.

Dom za stare kao izlaz

Pokušala je da pronađe negovateljicu koja bi joj skinula barem mali deo tereta koji nosi, ali bezuspešno, jer demencija i Parkinsonova bolest često izazivaju strah i nesigurnost kod onih koji nisu kompetentni da se nose s njima.

-Nažalost, niko ne želi da prihvat takav posao, odbiju me čim saznaju o kakve se dve teške bolesti radi. Po svemu sudeći, ako se stanje pogorša ili ako psihički više ne budem mogla da izdržim, biću prisiljena da mu potražim smeštaj u domu za stare i nemoćne. U našem gradu postoji dobar dom za ovakve osobe i mislim da bi to bilo bolje za njega. Moja porodica ne misli tako, zaova me kune i kaže da ću goreti u paklu, deca sa mnom ne razgovaraju, a ne uključuju se da pomognu, dever mi preti, a ostatak familije me ignoriše. Ne znam više šta da radim. Volela bih da čujem savete drugih koji su prošli kroz sličnu situaciju - napisala je gospođa Mira.

Šta mislite o smeštaju voljenih u dom za stare i nemoćne? Zanima nas i vaša priča, pišite nam!