Živeli smo u srećnom braku, bar sam ja tako mislila. Sve dok nisam saznala da me muž vara sa jednom njegovom koleginicom. To sam otkrila pre godinu dana. Njen suprug J. me je pozvao i rekao mi. Bio je slomljen, mislio je da bi to trebalo da znam. Pokazao mi je njihove poruke koje su razmenjivali, bile su pune strasti. Svet mi se srušio.
A onda smo shvatili da smo se zaljubili
Odlučili smo da se nađemo i razgovaramo o tome šta da uradimo, a budući da sam upravo ostala bez posla, jer je bila pandemije koronavirusa, shvatila sam da ne bih imala od čega da izdržavam ćerku ako se odmah razvedem, pa bi ona pripala mom suprugu.
Pitala sam J. može li da sačeka nekoliko meseci i na moje iznenađenje, pristao je. Srdačno sam mu zahvalila, a on mi je rekao da ni on ne zna šta da radi pa je na neki način srećan što će sačekati, taman da oboje razmislimo o svemu. Ostali smo u kontaktu, a onda smo počeli da idemo u šetnje i na kafe, razgovarali smo i smejali se raznim temama. Čak smo išli i u bioskop. Zatekla sam sebe da često razmišljam o njemu s osmehom na licu. On je bio moja prva misao ujutru i poslednja pre spavanja.
Jednog dana, J. je priznao da je zaljubljen u mene, a ja sam shvatila da osećam isto. Međutim, plašila sam se da su to lažna osećanja koja će nestati kada se oslobodimo onih koji su nas povredili, a to sam mu i rekla. On je rekao da je spreman da rizikuje i sazna. Plan je bio da „razotkrijemo" svoje supružnike i razvedemo se. Mogu li dva slomljena srca zaista pronaći sreću zajedno kad je njihova ljubavna priča počela na obaj način? To sam se stalno pitala.
Pred očima su mi bile poruke koje joj je slao
Posle mesec dana odlučila sam da ipak prestanem da se viđam sa J. Došla sam kući, a muž se sa ćerkom šalio i igrao. Osetila sam toliko tuge i užasa kako se skupljaju u meni. Šta to radim? Šta mi radimo? Krivica me obuzela gledajući srećno ćerkino lice. Nisam mogla to da podnesem. Muževljeva prevara me je toliko pogodila da nisam mogla da podnesem da ga dotaknem.
Pogledala sam ga i pokušala da se setim šta volim na njemu, ali nisam mogla. Pred očima su mi samo bile poruke upućene toj ženi, o tome kako mu je poslednji put bilo sjajno i šta želi da joj radi sledeći put. Osećala sam ogroman bes i mržnju prema mužu, ali i prema sebi jer sam postala ista kao on. Zato sam J. poslala poruku u kojoj sam mu objasnila svoja osećanja i kako bi moja ćerka patila zbog razorenog doma. Pozvao me, ali mu se nisam javila. Srce mi je bilo u grlu. Rekla sam mužu da želim da spavam u ćerkinoj sobi, što sam često radila od kad je sve počelo. Plakala sam celu noć gledajući u njeno lepo lice.
Znala sam da mom braku nema spasa
Sledećeg jutra razgovarala sam sa J. koji je rekao da poštuje moju želju da se prestanemo da se viđamo, ali da će me ipak čekati. Plakala sam sat vremena, a nakon toga mi je već nedostajao njegov glas. Znam da mom braku nema spasa i da činim pravu stvar što sam donela odluku da se razvedem. Imam osećaj krivice koji verovatno nikada neće u potpunosti nestati, ali mogu lakše da nastavim dalje, jer bar nisam ništa pokušala sa J. dok se cela situacija sa suprugom i njegovom ljubavnicom nije obelodanila i dok nije došlo do razvoda.
.
Video:
.
Možda vas zanima…
povezane vesti
