Kupili ste krompir, ostavili ga nekoliko dana u kuhinji i primetili da je pozelenio, pustio klice ili dobio oštećene delove? Nemojte to baš olako da shvatite.

Krompir prirodno sadrži jedinjenja koja se zovu glikoalkaloidi, među kojima je i solanin. Njih obično ima malo, ali količina može da poraste kada krompir dugo stoji na svetlu, pozeleni, proklija ili se ošteti.

Najviše ih može biti upravo u zelenim delovima, klicama i neposredno ispod kore. Veća količina može da izazove mučninu, povraćanje, bolove u stomaku i dijareju. Teža trovanja su retka, ali razlog više da sumnjiv krompir ne jedemo „na silu“.

Ako je krompir samo malo proklijao, preporuka je da klice i sve zelene ili oštećene delove dobro odstranite pre pripreme. Ali ako je veći deo krompira zelen, jako proklijao ili ima gorak ukus, mnogo je pametnije da ga bacite.

I ne računajte da će kuvanje rešiti baš sve. Termička obrada može da smanji količinu glikoalkaloida, ali ih ne uklanja potpuno.

Najbolje je krompir čuvati na tamnom, suvom i hladnijem mestu, dalje od direktnog svetla, jer upravo svetlost podstiče njegovo zelenjenje.

Dakle, sledeći put kada u kesi pronađete krompir koji je pozelenio i pustio klice, nemojte automatski da posegnete za nožem. Ponekad izgled zaista upozorava da taj krompir više nije za tanjir.