Cement je izgradio i moderne gradove i mnoga sela. Nažalost, i to je značajno doprinelo lošem stanju naše planete. Ispostavlja se da se pri proizvodnji jedne tone ovog materijala, u zavisnosti od tehnologije, emituje od pola do jedne tone ugljen-dioksida, pa je cementna industrija odgovorna za čak pet odsto. njegove globalne emisije.
Sve ovo znači da građevinska industrija već neko vreme traži alternative ovom materijalu. Jedna od razmatranih opcija je povratak drvetu , koje se zahvaljujući novim tehnologijama može koristiti i za pojedinačne kuće i za više zgrade. Problem sa drvenom konstrukcijom, to je upitno i od strane ekologa jer zahteva seču drveća. Dodatno pitanje je nestašica drveta u industriji. Ispostavlja se da se u slučaju jednoporodičnih kuća i cement i drvo u velikoj meri mogu zameniti drugim materijalom.
Kuća od slame
Francuska je nedavno pokazala da se u Francuskoj slama sve više koristi u ekološkim kućama. Kako se to radi? Pre svega, trebalo bi da izaberete pravu sortu slame. Stručnjaci za ovu svrhu preporučuju pšeničnu slamu ili raženu slamu. Takođe preporučuju da se građevinski radovi sa upotrebom materijala izvode krajem leta, odnosno kada se dobije i retko pada kiša.
Kompaktne kocke slame, obložene krečom i ofarbane organskom bojom, mogu se koristiti za podizanje spoljašnjih zidova, pregrada, tavana i krovova. Kako piše Designboom, za kuće sa malom površinom najbolje je koristiti tehniku gradnje poznate kao "nebraska", koja podrazumeva slaganje kockica u naizmenične redove, a zatim njihovo spajanje bambusom. Veći predmeti zahtevaju drveni okvir u koji se unapred ubacuje slama.
Primer kuće od slame je zgrada u vlasništvu Vinsenta Furstosa. Površine je 136 m2 i izgrađen je za 18 meseci sa oko 400 kocki slame. Prilikom njene izgradnje korišćeno je i drvo i zemlja.
Prednosti i mane kuća od slame
Pored ekoloških vrednosti, najveća prednost slame je niska cena. Ukoliko je budući vlasnici sami nabave, snop materijala koštaće samo dva evra. Ekonomičan pristup "uradi sam" se takođe preporučuje u kontekstu izgradnje, jer stručnjaci veruju da izgradnja kuće od slame ne zahteva napredno građevinsko znanje. Osim toga, materijal dobro štiti unutrašnjost od hladnoće i, suprotno izgledu, nije zapaljiv (naravno, nakon odgovarajuće zaštite).
Što se mana tiče, najveći problem je što slama nije otporna na vlagu. Zbog toga se građevinski radovi ne mogu izvoditi kada pada kiša. Sav materijal se takođe mora čuvati na suvom mestu tokom izgradnje. Kuća podignuta od slame mora imati i posebne temelje koji će štititi slamu od prodiranja vlage iz zemlje i truljenja.
BONUS VIDEO
Драган
27.10.2021 21:14Кућа само за непушаче, осигурање вишеструко у односу на класичну градњу... Све у свему - лепа прича... и ништа више
Bane
28.10.2021 01:02Ha ha , odavno se nisam tako lepo nasmejao ... Da li su citali Tri praseta i vuka :D Druga i mnogo pametnija ideja se pojavila u Madjarskoj = Skoro redovna nabijaca sa armaturom od snopova stabljika industrijske konoplje ... To je prava ekoloska i jeftina kuca ... krov od redovnog drveta , moja je od borovine koji je sada zabranjeno seci ... + Kontinental crep ili biber jedna stoji josh od 1912. a druga od 1947.
Vuk
29.10.2021 00:22Gde ste,tri praseta??
Michi
29.10.2021 09:04I onda kad napadnu miševi I pacovi .postaje kuća za miševe
Stevan
30.10.2021 13:16Hm... Kao da smo zaboravili pricu o tri praseta....
Aleksandar
31.10.2021 13:05Sa svom gradjom za ovu kucu , i ljudima koji se time bave i krova od trske , jeftinije izadje mintazna kuca. I to dosta.
Бетон
14.07.2022 20:28Није проблем угљен диоксид него сам бетон. И најмања насеља са кућама од бетона постају "вреле тачке". То је оно што изазива "глобално загревање", значи размишљање: "Да се питам ја бих бетонир'о траву." Што је мање дрвећа и траве, а више бетона планета је све врелија.
Matilda
15.07.2022 07:22Ko voli neka izvoli, što se mene tiče, neka hvala.Mislim da ovo nije za naše podneblje, malo, malo pa Beograd na vodi...
Бетон
15.07.2022 17:54Није проблем угљен диоксид него сам бетон. И најмања насеља са кућама од бетона постају "вреле тачке". То је оно што изазива "глобално загревање", тј. размишљање: "Да се питам ја бих бетонир'о траву." Што је мање дрвећа и траве, а више бетона планета је све врелија.