Veliki deo populacije nema stroge higijenske navike ili ne zna pravilnu tehniku pranja ruku. To je najefikasniji i najjednostavniji način sprečavanja širokog spektra zaraznih bolesti, uključujući COVID-19.
Stotine hiljada različitih bakterija mogu se naći na ljudskim rukama. Međutim, osnovne higijenske navike nisu uobičajene u svakoj porodici, pa stručnjaci pozivaju na izgradnju redovne navike pranja ruku u ranom dobu.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Temeljno pranje ruku prevencija je za zaštitu zdravlja i sprečava prenos respiratornih virusa poput koronavirusa, gripa ili virusa dijareje i povraćanja poput norovirusa ili rotavirusa, ali i prljavih bolesti ruku, odnosno hepatitisa A.
Važnost pranja ruku i pravilna tehnika takođe se pominje u vezi sa koronavirusom. Dizinfekciona sredstva su već standardna "oprema" u svim objektima, školama ili medicinskim ustanovama. Međutim, u svakodnevnom životu stručnjaci i dalje preferiraju konvencionalno pranje ruku pre dezinfekcije alkoholom.
- Korišćenjem agresivnih sredstava, ali i izuzetno prekomernom higijenom ruku, uklanjamo i dobre i korisne bakterije sa kože čiji je cilj zaštita kože od razmnožavanja patogenih klica - objašnjava Katarina Nanadova, predsednica bolničke epidemiologije odeljak za higijenu.
Obična voda nije dovoljna za temeljno pranje ruku. Idealna je kombinacija sa tečnim sapunom ili emulzijom za pranje sa neutralnim pH.
Nema potrebe za upotrebom dezinfekcionog sapuna, čak ni tokom pandemije COVID-19. Osim toga, niske koncentracije dezinfekcionih aditiva u dezinfekcionim sapunima veoma su opasne jer promovišu razvoj otpornosti na bakterije, uništavaju mikrobiom kože ruku, promovišu razvoj kožnih alergija i zagađuju okolinu.
Shutterstock
Ruke treba prati najmanje 40 do 60 sekundi, ne sme se izostaviti prostor između prstiju, zadnjih strana šaka, dlanova, noktiju ili zglobova, rekao je Jaroslav Brnova, načelnik Centra za mikrobiologiju i prevenciju infekcija u univerzitet u Trnavi.
