Danas je Miholjdan: Možete da zaboravite na KUĆNE poslove, ali evo šta TREBA da uradite

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat kao Miholjdan.

Miholjdan se kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan (12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru, a 29. septembra po starojulijanskom), katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.

Prema narodnom verovanju, tek posle Miholjdana nastupa prava jesen, iako ona kalendarski već uveliko traje. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.

Stari ljudi veruju da na Miholjdan ne treba obavljati kućne poslove, usisavati, spremati i slično jer, kako kažu, treba prvo posvršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću.

Sveti Kirjak, koga smatraju stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Rođen je 448. godine u Korintu. Otac mu se zvao Jovan i bio je sveštenik. Majka mu se zvala Evdokija. Kao mladić je 466. došao u Palestoinu kako bi se posvetio pustinjačkom životu. Godine 486. je napustio Jevtimijev manastir i otišao u Betlehem zbog sukoba sa drugim monasima. Tamo je konačno zaređen za svećenika. Od 530. je uglavnom živio u hermitažima, povremeno isjeljujući ljude.

Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a u želji da živi duhovni život, otišao je u Jerusalim i zamonašio se. Posle toga je promenio nekoliko manastira i posvetio se borbi protiv jeresi.

Iako je ceo život proveo u strogom postu, predanje kaže da je bio krupan čovek. Čak je pred kraj života boravio u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno nakon što padne mrak.

Monasi su ga poštovali jer je tešio i isceljivao bolesne i nevoljne.

Doživeo je 109. godinu, a poslednje godine života proveo je u pustinji gde je i umro.

Miholjdan slave najviše pravoslavni vernici na primorju, jer je zaštitnik moreplovaca. U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.