Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat kao Miholjdan.
Miholjdan se kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan (12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru, a 29. septembra po starojulijanskom), katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Prema narodnom verovanju, tek posle Miholjdana nastupa prava jesen, iako ona kalendarski već uveliko traje. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.
Stari ljudi veruju da na Miholjdan ne treba obavljati kućne poslove, usisavati, spremati i slično jer, kako kažu, treba prvo posvršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću.
Sveti Kirjak, koga smatraju stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Rođen je 448. godine u Korintu. Otac mu se zvao Jovan i bio je sveštenik. Majka mu se zvala Evdokija. Kao mladić je 466. došao u Palestoinu kako bi se posvetio pustinjačkom životu. Godine 486. je napustio Jevtimijev manastir i otišao u Betlehem zbog sukoba sa drugim monasima. Tamo je konačno zaređen za svećenika. Od 530. je uglavnom živio u hermitažima, povremeno isjeljujući ljude.
Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a u želji da živi duhovni život, otišao je u Jerusalim i zamonašio se. Posle toga je promenio nekoliko manastira i posvetio se borbi protiv jeresi.
Iako je ceo život proveo u strogom postu, predanje kaže da je bio krupan čovek. Čak je pred kraj života boravio u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno nakon što padne mrak.
Monasi su ga poštovali jer je tešio i isceljivao bolesne i nevoljne.
Doživeo je 109. godinu, a poslednje godine života proveo je u pustinji gde je i umro.
Miholjdan slave najviše pravoslavni vernici na primorju, jer je zaštitnik moreplovaca. U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
povezane vesti
