So sprečava razvoj loših bakterija - pa kako se onda može pokvariti?
So je neverovatno čest sastojak koji većina ljudi uzima zdravo za gotovo. To je jednostavna, anorganska molekula koja se sastoji od dva sićušna iona, natrijuma i hlorida, ali njena sposobnost aromatizovanja i očuvanja čini je vrednom, toliko vrednom da se u prošlosti znalo radnicima i plaćati solju.
So čuva hranu izvlačeći vlagu iz nje, suzbijajući rast štetnih bakterija i podstičući rast korisnih bakterija - pa zašto onda pakovanja soli imaju rok trajanja?
Krivac nije natrijev hlorid, već se s njim mešaju aditivi koje neki proizvođači dodaju kako bi sprečili naslage soli ili kako bi dodali hranjive tvari u nju.
Jod, sredstva protiv naslaga i minerali u tragovima u ružičastoj, crvenoj ili crnoj soli mogu se s vremenom razgraditi, ali razgradnja ne znači da je ne možete koristiti.
Ponekad se zna dogoditi da aditivi u soli ne odrade svoj posao i so se može početi skupljati te nije više pouzdan izvor joda, što ne znači da će vam naštetiti, osim u slučaju da vidite ili osetite miris gljivica- onda je treba baciti.
To, međutim, ne znači da biste trebali zanemariti svoju so, čak i so bez aditiva. Higroskopska svojstva soli (upijanje vode) čine je lošim kandidatom za držanje na otvorenom.
Ne samo da može upiti vlagu iz vazduha, već i mirise iz kuhinje, što vam može ostaviti grubu, smrdljivu so.
So treba držati u hermetički zatvorenoj posudi te je čuvati na tamnom i hladnom mestu.
Ali, većina ljudi drži i male količine soli, kod kojih se treba odupreti porivu da ih stalno nadopunjavaju.
Dobro je držati malu količinu te često posude za so prati i dobro osušiti pre nego što ponovo stavite u njih so, piše Lifehacker.