Vreme je da počnete da slušate nutricioniste i lekare kad vam kažu da je prerađena hrana najgora za vas. Znamo i sami da je teško odoleti iskušenju u obliku slatkiša i grickalica, ali te namirnice bogate su kalorijama, šećerima, čak i materijama koje mogu da naruše naše zdravlje.
Čips od krompira
Žao nam je, ali vreme je da se rešite tih zaliha čipa. I kad kažemo „rešite“, ne mislimo da ih pojedete odjednom. Jedna porcija je 18 listića čipsa, zaustavite li se ikad na tome? Verujemo da ne.
Samo 100 grama čipsa od krompira obično sadrži oko 550 kcal, visok udeo masnoća i ugljenih hidrata, nizak udeo proteina i 1-2 grama soli. Studija objavljena u časopisu New England Journal of Medicine pokazala je da se ljudi više goje od čipsa nego od slatkih pića, prerađenog mesa, crvenog mesa i drugi namirnica.
Shutterstock
– Jednostavni ugljenih hidrati visokog glikemijskog indeksa pa još tretirani u biljnim uljima pri visokoj temperaturi prženja pravi su recept za unos ne samo velike količine kalorija već i štetnih, potencijalno prokancerogenih jedinjenja – objasnila je nutricionista Vedrana Dučkić, a prenosi Živim.hr.
Dodaje da ne treba zaboraviti ni veliku količinu soli, a time i natrijuma koje ovakvi proizvodi sadrže.
Pohovana piletina
Da, piletina je bolji izbor od crvenog mesa jer sadrži manje zasićenih masti i odličan je izvor proteina. Međutim, kad je premažete brašnom i jajima te pržite u vrućem ulju, hranjivi protein pretvorite u jedan od najnezdravijih obroka.
– I u ovom slučaju radi se o vrlo kaloričnom proizvodu punom masnoća koje će prilikom pripreme upiti smjesa za pohovanje od belog brašna, hlebnih mrvica i jaja. Meso u kombinaciji s jednostavnom ugljenim hidratnom smesom biće dobar recept za nakupljanje suvišnih kilograma, i to na vrlo nezdrav način – navodi Dučkić.
Prženjem hrane na visokoj temperaturi u biljnim uljima stvarate trans masti, koje su povezane s povećanim rizikom od srčanih bolesti, raka i gojaznosti, navodi časopis Journal of Food Science and Technology. Isto tako, zasićene masti koje se nalaze na kožici piletine podižu LDL (loš) holesterol, koji doprinosi nastanku plaka u arterijama, što vas dovodi do većeg rizika od srčanih bolesti i moždanog udara.
Krofne
Sastoje se od belog brašna, šećera, a zatim se prže u ulje. Sadrže trans masti koje su zaslužne za povećavanje lošeg holesterola i snižavanje dobrog.
– „Slatke i masne“ i malo je toga potrebno dodati kada želimo da izbegnemo debljanje i predispoziciju za razvoj bolesti kao što su gojaznost, dijabetes, kardiovaskularne bolesti i dr. Znamo li način pripreme i nutritivni sastav krofne možemo je opisati kao energetsku bombu praznih kalorija – pojašnjava Dučkić.
Shutterstock
Zavisno od punjenja, krofne imaju 330 kcal na 100 g proizvoda, sadrže puno masnoća od kojih je u proseku pet grama zasićenih masnih kiselina i jedan gram soli. Uz to, sadrže 15 i više grama šećera na 100 grama proizvoda, a to je izuzetno visok glikemijski indeks. To znači da krofne dovode do naglog rasta glukoze u krvi, a to dovodi do bržeg nakupljanja neželjenih kilograma.
Suhomesnati proizvodi
Jedan od sastojaka suhomesnatih proizvoda konzervans zvan natrijum nitrat može izazvati hroničnu upalu u arterijama, što dovodi do ateroskleroze, sužavanja arterija.
Preporuka je suhomesnate proizvode konzumirati vrlo umereno kada nam to dozvoljava zdravstveno stanje i kada god je to moguće preporuka je birati domaće proizvode i meso poznatog porekla, objašnjava nutricionista.
– Kakvo je meso životinje i koji se delovi mesa koriste u samoj proizvodnji često su nam nepoznanica čak i kada na deklaraciji pročitamo šta sve proizvod sadrži. Ovo su često masni i slani proizvodi kojima se radi produženja roka trajanja, čuvanja mikrobiološke ispravnosti i organoleptičkih svojstava dodaju razni aditivi. Jedan od većih neprijatelja zdravlju svakako je natrijum nitrit čija je svrha da u suhomesnatim proizvodima, između ostalog, sačuvaju privlačnu crvenu boju. Problem je što u organizmu dolazi do stvaranja nitrata i reakcije s aminima te nastanka nitrozamina koji imaju mutagena svojstva i mogu da deluju prokancerogeno – istakla je Dučkić.
Supa iz kesice
Iako može zvučati odlično pojesti supu iz kesice, ona je neretko puna soli. Neke čak sadrže 500 miligrama natrijuma po serviranja, a preporučena dnevna doza za odraslu osobu je od 1000 do 1300 miligrama. Baš zbog toga su na „crnoj listi“ mnogi kardiologa, lekara i nutricionista.
Međutim, naučnici su utvrdili da su mahunarke iz konzerve jednako zdrave kao i one koji sami skuvamo, uz jedan izuzetak – natrijum. Ako nemate baš izbora, mahunarke iz konzerve ocedite i isperite, tako ćete izvući polovinu dodate soli, ali i deo hranjivih materija. Isto tako, možete pronaći konzerve bez dodate soli kako biste smanjili unos natrijuma.
Ipak, preporučujemo vam da mahunarke i povrće kad god možete skuvate sami. Suve mahunarke su i jeftinija opcija od konzervi.
Viršle
Prema Nacionalnom savetu za viršle i kobasice, viršle se prave od boljih komada govedine. Međutim, nakon što se ti komadi govedine samelju, mešaju se s nitratima kako bi se proteini mesa povezali. Slično većini drugih namirnica koje se nalaze na spisku najnezdravijih, viršle su bogate zasićenim mastima i natrijumom.
Shutterstock
Viršle sadrže konzervanse zvane nitriti i nitrati, koji se dodaju kako bi im produžili rok trajanja i smanjili rast bakterija. Zašto je opasno konzumirati viršle? Problem je u tome što postoji moguća veza između konzumiranja nitrita i raka. Ako stvarno želite da jedete viršle, onda potražite one koje ne sadrže te konzervanse.
BONUS VIDEO
