Čuveni ajvar ima kultni status, a ovaj svetski medij nazvao ga je i "balkanskim kavijarom" u jednom od svojih najnovijih tekstova. Dalje navode da je za mnoge on više od hrane, ali ni da nisu retke rasprave ko i gde ga najbolje pravi.
Sama reč ajvar nastala je od turske reči "haviar", što zapravo i znači poznata riblja ikra, a kao takav skupceni delikates davno se služio po restoranima u Beogradu. Danas se pravi u svakoj kući, po tradicionalnoj recepturi koje domaćicama u amanet ostavljaju majke i bake.
- Kakav će biti ajvar najpre zavisi od toga kakva je paprika, a zatim i od spretnosti onog koji ga pravi. O njemu danas pišu svetski mediji, koji i ne znaju da su ga naše prabake u selima pravile još od davnina. Iako mnogi odustaju od pravljenja jer im je lakše da kupe teglu u prodavnici, najbolji ajvar je onaj domaći. Miris pečenih paprika u ranu jesen, nema cenu i deo je naše tradicije - kaže za RINU domaćica Ivana Gorović iz Čačka.
Do sada je napravila na stotine tegli domaćeg ajvara i sve se pojelo. U posao je uključila i svoje sinove, ali i supruga. U svaku teglu, osim paprika, utkano je mnogo truda i ljubavi i zato je ajvar iz Srbije zapravo toliko poseban. Brojni su saveti kako ga napraviti, ali jedan sastojak je uvek neophodan, a to je ljubav. Pored toga neophodno je znati o male tajne, velikih majstora.
- Najvažnije je da bude dobro upržen. To znači da ćemo dobiti manje količine, ali bitan je kvalitet. Mora biti dovoljno slan, da miriše na pečene paprike i ono što je jako važno da bude kremast i lako razmaziv. Spremanje ajvara je gotovo onda kad se vidi dno šerpe. Tada se ovaj delikates može sipati u tegle, od sat ipo do dva je dovoljno da se ajvar dobro uprži - dodaje Ivana.
Neko ajvar pravi čist, samo od paprike, a neko dodaje i sastojke poput plavog patlidžana. Koju god opciju da izaberete nećete pogrešiti jer je ovo specijlitet o kom se priča ne samo u regionu, nego i u čitavom svetu.
BONUS VIDEO
