Margarin se izbeljuje kako bi izgubio prljavo sivu boju, a beljenje nastaje uz pomoć hemikalija i praha spravljenog od nekih vrsta gline. Sledeći korak je dodavanje žute i prirodne boje nalik boji maslaca. Kada margarin prestane smrdeti, ukusom i dalje ostaje nejestiv, a tada mu se dodaju arome, pojačivači ukusa i različiti konzervansi. Ova namirnica dobija se procesom nalik stvaranju plastike.
Pored toga opasni su po zdravlje. Ulje se iz semenki ovih biljki dobija vrućim ceđenjem, a time se stvaraju velike količine slobodnih radikala zaslužnih za upropaštavanje stanica u ljudskom organizmu
Omega šest koje stvaraju upale, postale su poznate i po tome što svaraju začepljenje krvnih žila i kardiovaskularna oboljenja. Tu je i ulje biljke repice koje se popularizovalo poslednjih godina. Njega su predstavile velike kompanije brze hrane poput Monsanta, što im je omogućilo gentički modifikovanu varijantu, piše Telegraf.
Ulje repice je ukusno, ali njegova aroma i miris su dodati. Nakon što se pomešaju sva ulja u njih se dodaje fini prah od nikla koji služi kao katalizator u procesu hidrogenizovanja i kombinovanja trans-masnih kiselina. Neki proizvođači koriste druge vrste katalizatora, ali ipak svi su jednako toksični.
Procesom hidrogenizacije prerađuju se ulja uz dodavanje vodonika pri visokim temperaturama, a tu je i metalni katalizator u prahu. Sve to pretvara se u čvrstu i stabilnu mast koja uspeva opstati i na sobnoj temperaturi. Nakon delimične hidrogenizacije, sirova masa margarina je smrdljiva, lepljiva siva masa puna grumenja. Da bi se masa oslobodila od tvrdih grumena dodaju se emulgatori nalik na sapun, nakon toga se masa meša. Posle dodataka emulgatora i uništavanja grumena, masa sirovog margarina čisti se u parnoj kupci pod pritiskom i sa visokim temperaturama kako bi se otklonio smrad hemikalija. Ovaj proces naziva se deodorizacija jer margarinu se dodaju različiti aditivi kako bi mirisao jestivo. Dalje, margarin se izbeljuje kako bi izgubio prljavo sivu boju, a beljenje nastaje uz pomoć hemikalija i praha spravljenog od nekih vrsta gline. Sledeći korak je dodavanje žute i prirodne boje nalik boji maslaca. Kada margarin prestane smrdeti, ukusom i dalje ostaje nejestiv, a tada mu se dodaju arome, pojačivači ukusa i različiti konzervansi.
