Iako deluje čisto, tiganj ponekad i nakon pranja ostaje neprijatno lepljiv pod prstima. Ovaj problem ne pogađa samo jeftino posuđe – javlja se i kod kvalitetnih tiganjeva od nerđajućeg čelika, stakla ili drugih materijala.
Razlog se krije u hemijskim procesima tokom kuvanja. Na visokim temperaturama ulja i masti se razgrađuju i polimerizuju, stvarajući tanak, lepljiv film. Para dodatno prenosi sitne čestice masnoće koje se talože na hladnijim površinama, dok ostaci skroba i nedovoljno ispran deterdžent vremenom mogu da se stvrdnu u tvrdokorni sloj.
Kada je tiganj izrazito lepljiv, pomoći može jednostavna smesa od sode bikarbone, soli i malo vruće vode. Ova pasta se nanosi na problematična mesta, ostavi nekoliko minuta, a zatim se nežno uklanja mekom četkicom ili sunđerom, uz temeljno ispiranje.
Zagoreli ostaci hrane zahtevaju nešto jači pristup. Mešavina vode i alkoholnog sirćeta u razmeri 1:1, zagrejana do ključanja u tiganju, omekšava nečistoće. Nakon kratkog hlađenja, dovoljno je posuti sodu bikarbonu i lagano izribati neabrazivnim sunđerom.
Da bi se sprečilo ponovno stvaranje lepljivog sloja, važno je ne potapati masno posuđe u vodu, jer se ulje tada samo raznosi po površini. Takođe, korišćenje kvalitetnog deterdženta koji efikasno uklanja masnoću može značajno usporiti nakupljanje tvrdokornih naslaga.
