Temeljac je jedan od najvećih kulinarskih klasika — recept koji se prenosi s generacije na generaciju. Malo povrća, dobro meso i strpljivo, lagano kuvanje. Deluje jednostavno, zar ne? Pa ipak, mnogi se iznenade kada umesto bistre, zlatne supe dobiju mutnu tečnost sa neprijatnom, skoro „apotekarskom“ aromom i gorčinom koja preuzme ceo ukus.
Iznenađenje: krivac je začin koji dodajemo gotovo automatski — lovorov list.
Naizgled bezopasan, lovorov list može lako da pokvari supu ako se upotrebi u prevelikoj količini. Umesto da naglasi nežne ukuse mesa i povrća, on ih potpuno uguši. Previše lovora daje gorčinu, prenaglašenu aromu biljke, a temeljac može postati i mutniji i „teži“, umesto bistar i proziran.
Kako izbeći ovu čestu grešku?
Rešenje je jednostavno — umerenost.
U veliki lonac supe dovoljan je jedan, najviše dva lovorova lista.
Ako ste slučajno stavili više, odmah ih izvadite.
Dodajte malo vode i nastavite lagano da kuvate da bi se ukusi izbalansirali.
Po potrebi dodajte i malo šargarepe — njena prirodna slatkoća ublažava oštre biljne note.
Tajne savršene domaće supe
Lovor nije jedini problem. I drugi začini — biber u zrnu, piment, pa čak i sušene travke — treba da budu dopuna, a ne glavna aroma. Dobra supa počinje od:
kvalitetnog mesa (piletina, govedina, ćuretina),
svežeg povrća,
sporog i tiho ključalog kuvanja.
Još jedna greška je previše jaka temperatura. Ako supa snažno ključa, proteini iz mesa zgrušavaju se i prave mutnu strukturu. Najbolji temeljac kuva se lagano, sa sitnim mehurićima na površini, kao što su radile naše bake.
Zaključak — u dobroj supi, manje je više
Ograničite začine, kuvajte polako i klonite se suvih kocki. Tako dobijate bistru, prirodnu i mirisnu supu — baš onu koja nas vraća u detinjstvo.
