U prošlosti je ovo jelo bilo hrana za pastire, a i dans se tvrdi da je najbolje pripremati ga u kazanu. Jelo se najčešće pripremalo u oblasti oko Knjaževca, Svrljiga, Zaječara i Niša.
Sam naziv je lokalizam koji znači beo i ukazuje na boju sira ili mleka, dok je muž izraz koji označava jačinu ovog jela, koje, kako tvrde stari, daje snagu i vitalnost. U šali ili ozbiljno postoje i oni koji kažu da izraz belmuž znači muž koji je obeleo, ali i da treba da bude osnovna hrana mladoženja.
Belmuž se sprema na jakoj vatrii,a najbolje u kazanu. koriste se dve vrste sira, najbolje mladi kravlji i ovčiji sir, a kada se istope dodaje se šaka brašna. Možete dodati i belo brašno, ali je, kako kažu stari, mnogo lepši kad se doda kukuruzno.
Ovo jednostavno, ali ukusno jelo pravi se po receptu starom 200 godina, ali i danas se može okusiti gotovo u svakoj kući na Staroj planini.
