Vrednija od zlata
Za drevni narod Maje kakao je predstavljao valutu koja je vredela više od zlatne prašine. Uzgoj kakaoa je bio ograničen, tako da vrednost nikada nije opadala.
Čokoladni napitak
Istraživanja su pokazala da je čokolada u tečnom obliku i bez slasti korišćena još pre 3.500 godina na prostoru Južne i Centralne Amerike. Maje su pravile čokoladni napitak mešajući mrvljeno seme kakaoa, vodu i ljute papričice. Asteci su pripremali piće od kakaovog semena i vode koje se zvalo "ksokoati”, što znači gorka voda. Pili su je hladnu i začinjenu različitim začinima. Kralj Montezuma, vladar Asteka, pio je čak 50 šolja čokolade dnevno.
Hrana bogova – čokolada
Da li ste znali da je naziv za drvo na kojem raste kakao Teobroma kakao, što znači „hrana bogova”? Ovom drvetu je potrebno skoro godinu dana da bi dalo dovoljno kakaoa za proizvodnju samo 10 čokoladica od 60 grama.
Dolazak čokolade u Evropu
Šanski osvajač Kortes je prvi doneo čokoladu u Evropu početkom 16. veka nakon osvajanja Meksika. Interesantno je da se ona Evropljanima u početku nije naročito dopala, ali su je s vremenom zavoleli. Počela je da dobija i sasvim novi ukus, jer su u u nju dodavani šećer i cimet, ali su je i dalje pripremali kao piće.
Prva čokolada
Prva čokolada kakvu poznajemo danas je napravljena 1847. godine u kompaniji "Fry and Sons” u Bristolu u Engleskoj, koja je kasnije pripojena čuvenoj kompaniji "Cadbury”. Prvi recept za čokoladu objavljen je u katalogu "Sears and Roebuck”.
Rekorderi u konzumaciji čokolade
Tokom života prosečna osoba pojede oko 160 kg čokolade. Švajcarci drže rekord – prosečan stanovnik ove države pojede oko 10 kg čokolade godišnje.
Kockica čokolade vredi kao poljubac
Čokolada se topi na oko 35 stepeni Celzijusa, što je neposredno ispod normalne telesne temperature čoveka i zbog toga se topi čim je stavite na jezik. To uzrokuje povećanu moždanu aktivnost i podstiče lučenje endorfina – hormona sreće, koji telo proizvodi i za vreme poljupca.
Čokolada podiže raspoloženje
Ne grešite ako verujete da je čokolada lek protiv depresije. Ona sadrži amino-kiselinu triptofan, zbog koje se u telu luči serotonin, jedan od prirodnih antidepresiva. Ako ste loše volje, uzmite kockicu čokolade, sigurno će vam popraviti raspoloženje.
Čokoladom protiv karijesa
Iako se veruje da čokolada šteti zubima, dokazano je da ona ipak ne uzrokuje karijes. Studija rađena na Univerzitetu Osaka u Japanu otkrila je da se neki delovi kakaoa, glavnog sastojka čokolade, zapravo bore protiv karijesa. To je slučaj i sa aknama – studija objavljena u časopisu Journal of American Medical Association je zaključila da čokolada ne utiče na pojavu akni, čak ni ako se konzumira u većoj količini.
Crna čokolada uništava toksine i ćelije raka
Najviše pozitivnih uticaja na organizam ima tamna čokolada. Ona je, pre svega, poznata po svom antioksidativnom dejstvu. Crna čokolada, sa što većim procentom kakaoa, dokazano štiti telo od razvoja raka i od srčanih bolesti.
