Badnje veče predstavlja pripremu za jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika - Božić.
Pravoslavni vernici ga obeležavaju 6. januara, a za ovaj praznik se vezuju razni rituali i običaji koji slute na sreću, radost i blagostanje.
Stari običaj je da na Badnji dan treba uneti u dom Badnjak, drvo koje se seče ujutru, a unosi se u dom uveče i loži se u vatru. U dom se unosi slama kao simbolično podsećanje na rođenje Hrista u Vitlejemskoj pećini.
Slama se prostire na pod, ispod stola, ili se na nju ređaju posna jela, a jedan od najlepših oblika je pijukanje. Ovaj stari običaj podrazumeva da prilikom unošenje slame neko od starijih imitira kvocanje, a deca idu za njim i pijuču. Deca sedaju na slamu igraju se, a pijukanje simbolizuje traženje darova.
Onda roditelji poklanjaju deci slatkiše, daju im parice, voće i razne darove. Simbolika ovog običaja je sasvim jasna: kao što kvočka prikuplja svoje piliće pod krila, gde ih greje i čuva, tako isto roditelji brinu o svojoj deci, a Hrist o svim ljudima.
Ovaj običaj simbolizuje i blagostanje u kući, kao i množenje dobra, ljubavi i sloge u porodičnom domu. Još jedan zanimljiv običaj jeste paljenje sveće na trpezi koja simbolizuje svetlost koju je Isus Hrist doneo u svet, ali i svetlost koja će obasjati dom.
Ujutru već nastupa Božić sa novom i radosnom energijom, i nekim podjednako lepim običajima i ritualima koje smo nasledili od naših predaka, a vernici se pozdravljaju rečima - "Mir božji, Hristos se rodi!", a odgovara se "Vaistinu se rodi!"
