Lepi Jova, poznat i kao vodenika, jedan je od najomiljenijih cvetova koji krase balkone, terase i bašte širom sveta. Ovaj veseli, raznobojni cvet afričkog porekla važi za biljku jednostavnu za uzgoj i idealnu za početnike u baštovanstvu.
Posebno je cenjen zbog svoje otpornosti na letnje vrućine i sposobnosti da neprekidno cveta tokom cele sezone. Njegova žbunasta forma i blistavi listovi čine ga savršenim ukrasom i za spoljašnje i za unutrašnje prostore.
Sadnja i nega
Sadnja Lepog Jove najbolje je da se obavi sredinom proleća, kada se tlo dovoljno zagreje. Bilo da se odlučite da ga posadite u baštu, saksiju ili viseću korpu, najvažnije je da mu obezbedite propusno i vlažno zemljište, bogato hranljivim materijama. Kompost i đubrivo dodatno će pomoći njegovom razvoju.
Pre sadnje, sadnice držite vlažnima, a odmah nakon presađivanja biljku dobro zalijte. Idealno mesto za sadnju je ono u šarenoj hladovini, zaštićeno od direktnog sunca, kako bi se izbeglo sušenje listova. Dve biljke po saksiji su sasvim dovoljne za raskošan izgled.
Shutterstock
Rasađivanje se vrši kada biljka razvije prva dva prava lista, najčešće oko mesec dana od sadnje. Par dana ranije preporučuje se preventivno zalivanje zaštitnim sredstvima bez fosfora.
Zalivanje i održavanje vlažnosti
Lepi Jova voli vlagu, zemlja u kojoj se nalazi ne sme se u potpunosti osušiti. Najbolje je biljku zalivati ujutru, direktno oko korena, kako bi tokom dana upila dovoljno vode. Ovakav režim smanjuje rizik od pojave plesni i gljivičnih oboljenja, posebno ako se uzgaja u saksiji, gde se zemlja brže suši.
Zimi, kada biljka miruje, zalivanje se proređuje na desetak dana, a saksija se unosi u zatvoren prostor. Ako temperatura ne padne ispod 15 stepeni, lepi jova može čak i nastaviti sa cvetanjem.
Idealni uslovi i lokacija
Iako dolazi iz Afrike i voli toplotu, lepi jova se najbolje razvija u senci ili polusenci. Previše direktnog sunca može izazvati ožegotine na listovima, dok mu hladovina omogućava dugotrajan i raskošan cvat.
Može da poraste i do pola metra, formirajući gust žbun koji možete oblikovati povremenim orezivanjem. Orezivanje se preporučuje u periodu intenzivnog rasta – tokom leta. Time se podstiče grananje i dodatno cvetanje.
Razmnožavanje i prihrana
Lepi Jova se najčešće razmnožava semenom. Seme se seje već u januaru, na površinu tla koje se sastoji od baštenske zemlje, stajskog đubriva i malo peska. Ne prekriva se zemljom, a prvo zalivanje se obavlja tek kada se tlo prosuši, kako bi se podstaklo dobro ukorenjivanje.
Ako temperatura iznosi oko 20 stepeni, prve klice pojavljuju se za tri do pet dana. Važno je redovno provetravati prostoriju u kojoj se nalazi rasad.
Neke sorte, poput „Spellbound“, moguće je razmnožavati i reznicama - odsečeni vrh se drži u vodi ili vlažnom zemljištu dok ne pusti koren.
Za zdrav rast preporučuje se upotreba spororazlagajućih ili tečnih đubriva svakih nekoliko nedelja, naročito u početnim fazama rasta i pre cvetanja, piše Informer.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
