Dok svet sve više raspravlja o štetnosti pušenja, alkohola i raznih zavisnosti, retko ko bi pomislio da se prava zdravstvena pretnja možda krije – u svakodnevnoj ishrani. Ipak, upravo na to upozorava dr Kris van Talenken, infektolog i naučni saradnik BBC-ja, koji je nedavno govorio o ovoj temi u popularnom podkastu Diary of a CEO sa Stivenom Bartletom, prenosi The Mirror.
U razgovoru, van Talenken je govorio o svojoj knjizi Ultra-Processed People i naglasio koliko smo zbunjeni kada je reč o ishrani. “Godinama ne znamo šta zapravo treba da jedemo. Koristimo izraze poput ‘brza’ ili ‘prerađena’ hrana, ali nemamo jasan sistem označavanja tih namirnica – čak ni u vreme pandemije,” kaže on.
Ishrana kao vodeći uzrok prerane smrti
Prema njegovim rečima, loša ishrana – konkretno ishrana bogata ultra-prerađenom hranom (UPF) – danas predstavlja glavni uzrok prerane smrti u svetu, pretekavši čak i duvan. “Ultra-prerađena hrana nije opasna samo po ljude, već i po životinje koje uzgajamo, pa čak i po divlje vrste”, dodaje van Talenken.
Šteta za planetu
Osim po zdravlje, ovaj tip hrane ima razoran uticaj na životnu sredinu. “Sistem koji proizvodi UPF odgovoran je za nestanak biodiverziteta, drugi je najveći izvor emisije ugljen-dioksida, i glavni krivac za zagađenje plastikom”, objašnjava on.
Iako najteže pogađa siromašne zemlje, ovaj problem je prisutan i među siromašnim slojevima u razvijenim državama, poput Velike Britanije.
UPF stvara zavisnost
Zanimljivo je da je definicija zapadnjačke industrijske ishrane prvi put jasno formulisana u Brazilu, pre dvanaestak godina. I upravo ta istraživanja pokazuju da ultra-prerađena hrana može izazvati zavisnost, slično alkoholu, duvanu, kockanju ili drogama – barem kod nekih ljudi.
Van Talenken upozorava i da konstantno kritikovanje ljudi zbog “loših navika u ishrani” često ima suprotan efekat – vodi ka još većem konzumiranju upravo te štetne hrane. “Umesto da pomognemo, samo pojačavamo osećaj krivice i guramo ih dublje u problem,” kaže on.
Šta se zapravo promenilo?
Kao ilustraciju, navodi primere iz Meksika, Brazila i Kolumbije – zemalja u kojima gojaznost gotovo nije postojala, a sada predstavlja ogroman zdravstveni problem. “Jedina stvar koja se promenila jeste dolazak američke industrijske hrane,” tvrdi van Talenken.
Od 2009. godine, brojna istraživanja su pokazala da ishrana bogata UPF-om ne samo da doprinosi gojaznosti i dijabetesu, već i povećava rizik od prerane smrti i mentalnih poremećaja. Nijedna studija, naglašava, nije pokazala zdravstvenu korist takve hrane.
Jednostavna promena, veliki efekti
Jedan slušalac podkasta podelio je svoje iskustvo: nakon gledanja epizode sa van Talenkenom, u junu 2023. odlučio je da izbaci UPF iz svoje ishrane. “Mislio sam da je nemoguće pronaći proizvode bez aditiva, ali zapravo je vrlo jednostavno. Grickam jabuke, grožđe, orašaste plodove. Kuvam kod kuće svaki dan,” napisao je u komentaru.
Njegov doručak se danas sastoji od punomasnog jogurta bez dodataka, a vikendom pojede tost sa organskim džemom ili jaja. Nije smanjivao porcije, jeo je i meso, i sir, i hleb – ali je za pet meseci smršao sa 112 na 99,9 kilograma. “Jedina fizička aktivnost bila je sat vremena hoda dnevno. Ništa više.”
