U drevnoj kineskoj medicini, emocije su smatrane ključnim faktorom u održavanju zdravlja. Svaka emocija povezana je s određenim organom: tuga s plućima, bes s jetrom, strah s bubrezima, briga sa slezinom, a radost sa srcem. Neravnoteža ovih emocija može dovesti do fizičkih oboljenja.
Slično tome, akademik Vladeta Jerotić isticao je da su mnoge bolesti psihosomatske prirode, nastale usled potisnutih emocija i stresa. On je verovao da je telo u stalnoj interakciji s umom, te da psihološki stres i unutrašnji konflikti mogu narušiti balans organizma, manifestujući se kao fizičke bolesti.
Prema kineskoj medicini, organi imaju i svoje "ukuse": pluća preferiraju ljuto, jetra kiselo, slezina slatko, a bubrezi slano. Ovi ukusi povezani su s energetskim pravcima i funkcijama organa.
Važno je napomenuti da izbegavanje suočavanja s emocijama može dugoročno povećati stres i doprineti razvoju bolesti. Psihosomatske bolesti su često rezultat potiskivanja osećanja poput straha, tuge ili besa, koje osoba nije svesno obradila.
U kineskoj medicini, bubrezi su posebno važni jer predstavljaju osnovu jina i janga i jedan su od ključnih energetskih centara tela. Vezani su za koštano-zglobni sistem, sluh i strahove. Lečenjem bubrega može se uticati na ove sisteme.
Jetra je povezana s krvlju i često se tretira prilikom poremećaja menstrualnog ciklusa kod žena. Zdrava jetra doprinosi smirenosti, donošenju odluka i liderskim sposobnostima. Stagnacija u jetri može dovesti do fizičkih i emocionalnih problema, uključujući menstrualne probleme, umor, tenzije, ukočenost tela, bol ispod rebarnog luka i alergije.
Ove perspektive naglašavaju značaj emocionalne ravnoteže za očuvanje fizičkog zdravlja. Razumevanje i upravljanje emocijama može biti ključni korak ka prevenciji i lečenju različitih oboljenja.
