Unošenje jelke u kuću i stavljanje poklona ispod nje, savršen je način da započnete praznične svečanosti.
Ali, da li ste ikada zaista razmišljali o tome zašto unosimo drvo u kuću.Prema predanju, jelka se u unosila u kuću tokom zimske kratkodnevice.
Brojne različite kulture unosile su zimzelene biljke u kuću tokom zime. Pošto ostaju zelene tokom cele godine, imale su posebno značenje tokom hladnih, mračnih vremena.
Stari Egipćani su ukrašavali svoje domove i hramove zimzelenim vencima i drvećem u znak proslave života, mira i raskoši tokom solsticija.
Verovali su da su zimzelene biljke pomogle njihovom bogu sunca, Ra, da se oporavi od zimske bolesti kako bi postao jači i sjajniji.
Pagani bi ukrašavali svoje domove zimzelenim granama tokom zimskog solsticija da bi ih podsetili na proleće tokom kratkih, mračnih dana.
Rimljani su znali da solsticij znači da će njihove farme i voćnjaci uskoro ponovo biti plodni, pa su tu priliku obeležavali zimzelenim granama.
Pexels
U severnoj Evropi, sveštenici bi ukrašavali svoje druidske hramove zimzelenim biljkama da bi simbolizovali njihov večni život sa Bogom.
Druidi bi takođe kačili grančice preko svojih vrata i prozora da bi sprečili zle duhove i bolesti tokom zime.
Tradicija unosa zimzelenog drveta u dom u Evropi počela je od Nemaca u 16. veku. Ukrašavali bi ih orasima, jabukama i medenjacima. Kako su Nemci emigrirali u druge delove sveta, tradicija je počela da se širi.
Prva jelka u Srbiji
Srpsko stanovništvo je dugo odbijalo da kiti jelku, a sve zbog navodno katoličkog običaja ukrašavanja zelenog drveta. Međutim, običaj ukrašavanja jelki osvojio je i naše krajeve, ali tek u 19. veku.
Intenzivno se primenjivao u 20. veku i to prvo u Vojvodini. Na javnom mestu, velika ukrašena jelka prvi put je postavljena 1859. godine u Subotici.
Novogodišnja jelka, koja ima srednjoevropsko, pre svega nemačko poreklo, dobila je važno mesto u prazničnom ritualu, a Deda Mraz je zamenio Božić Batu i u suštini Svetog Nikolu, kao darodavac poklona deci.
Ostaje činjenica da je proslavljanje Nove godine opštesvetski fenomen, prihvaćen i upražnjavan svuda, pa i kod nas, sa ponekad veoma različitim pratećim običajima.
