Bilo da pijete čaj od majčine dušice koji ima brojna blagotvorna dejstva na holesterol, pritisak, pa čak i raspoloženje, ili čaj od đumbira zbog stomačnih problema, najverovatnije ga ne ostavljate dovoljno dugo u vodi.
Pravilno "natapanje" biljnog čaja mora da traje 15 minuta, kaže travarka koja navodi da većina ljudi kesicu čaja prelije ključalom vodom, i izvadi već posle dva ili tri minuta. Travarka Kami Mekbrajt navodi da izbegavanje dužeg procesa infuzije čaja umanjuje njegovu nutritivnu vrednost.
"Nećete napraviti neku opasnu grešku ako kesicu izvadite posle par minuta, ali čaj neće osloboditi sve dragocene supstance i imaće slabiji ukus", navodi ona.
Ovo posebno važi za čaj u kesicama, jer je bilje u njemu usitnjeno do te mere da je već počelo da oksidiše. Zbog toga se gube zdrave hemikalije, a sa njima i ukus.
"Čaj u kesicama manje je moćan zbog načina obrade i čuvanja. Ali većinu čajeva trebalo bi ostaviti 15 minuta kako bi se oslobodili polifenoli. Takođe je šolju čaja potrebno poklopiti tanjirićem jer neke od ovih materija mogu da ispare", rekla je ona.
Jedini izuzetak od ovih pravila su jaki crni čajevi, kojima bi na pakovanju trebalo da piše maksimalno vreme procesa infuzije. Pošto oni sadrže kofein, predugo natapanje može čaj učiniti prejakim.
Za pripremu čaja od lekovitog bilja potrebno je staviti određenu količinu vode (kako je propisano u načinu upotrebe čaja) da proključa. U zavisnosti od čaja koji pijete cvetove ili sitno scekane listove (količina po uputstvu) prelijte ključalom vodom. Posudu, šolju poklopite i ostavite da odstoji neko vreme, najčešće od tri do 10 minuta, u zavisnosti od vrste biljke. U pojedinim receptima, vreme stajanja biljke u toploj vodi je tačno precizirano i takvo uputstvo treba pratiti.
Voda sa kojom pripremate čaj treba da bude potpuno čista i da ima neznatne primese krečnjaka. Ako je voda koja se koristi za pripremu čaja relativno alkalna (na primer, zbog kamenca koji se nalazi u „tvrdoj“ vodi), boja čaja će biti tamnija.
Čaj ne treba pripremati u metalnim posudama (metalnim linčićima), već u keramičkim/porcelanskim šoljama, na primer.
Ukoliko u receptu nije precizirana količina biljke koju treba upotrebiti za pripremu čaja, već je samo navedeno „malo čaja“, to znači da je reč o količini biljke koja se može uhvatiti između dva prsta (1 do 2 g).
Ako je u receptu navedeno „pregršt čaja“ to označava količinu biljke koja može da stane u šaku kada se ona skupi, tj. oko 30 do 70 g.
Šta se može dodati u čaj
Čaj se uglavnom pije nezaslađen, osim ako u receptu nije posebno naglašeno. Ako je potrebno zasladiti čaj, umesto šećera može se koristiti žuti šećer ili još bolje med. Da bi se ukus čaja poboljšao uvek može da se doda nekoliko kapi limuna, malo nane (listić) ili anisa.
Limun se ne stavlja u vreo čaj, već u malo prohlađen kako bi se sačuvala sva svojstva vitamina C. Kada se u čaj doda neka kap limuna, on će promeniti boju zbog povećanja kiselosti (smanjenja pH) samog napitka. Ali, teaflavini (ekstrakti čaja) nisu toliko pogođeni promenom kiselosti i zadržavaju svoju normalnu boju
Med se takođe dodaje u malo ohlađen čaj, nikako u vreo. Najbolje 3 minuta nakon prelivanja čaja vrelom vodom, kako bi se sačuvala sva njegova lekovita svojstva. Jer, kada se med doda u vodu/čaj do 40 stepeni Celzijusa dešavaju se negativne hemijske promene zbog kojih se menja ukus, a med postaje gorak. „Kuvanjem“ meda pogoršava se njegov kvalitet i gube neophodni enzimi i hranljive materije, a zagrejani med zapravo može da proizvede delirične efekte na telo
Kada čaj zaslađujete medom koristite drvenu kašičicu, a ne metalnu.
