Sveti Avramije potiče iz hrišćanske porodice i od malena je gajio ljubav prema Bogu. Iako su ga roditelji prisilili da se oženi, nakon sedam godina brak je napustio i odlučio živeti kao samotnjak. Kada su mu roditelji preminuli, sav svoj imetak je podelio siromašnima i povukao se još dalje od ljudi. Prema predanju, Sveti Avramije je samo dva puta izlazio pred ljude.
Prvi put bio je postavljen za sveštenika u selu, gde je sagradio crkvu. Iako su ga meštani kasnije protirali iz sela, tuki ga i gađali kamenjem, on se više puta vraćao, sve dok im nije uspeo otvoriti oči u veri i promeniti njihov pogled na Boga.
Drugi put je izašao među ljude da spasi svoju zabludelu nećaku Mariju. Uspeo je da je vrati na pravi put, nakon čega se ponovo povukao u samoću, nikada više ne izlazeći među ljude.
Krsna slava
U Rusiji, Sveti Avramije se poštuje kao zaštitnik ovaca i sitne stoke. Avramijevdan se slavi kao krsna slava u donjem Podrinju, a porodice koje je slave najčešće se nalaze u okolini Šekovića, Srebrenice, Zvornika, Vlasenice i Bijeljine, zapadno od Drine. Istočno od Drine, najviše ga slave u Sokolskoj Nahiji (Azbukovici), Rađevini, Jadru, Mačvi, Šabačkoj Posavini, Šabačkoj Pocerini, Valjevskoj Kolubari i Podgorini, kao i u Sremu. Manji broj porodica slavi ovu slavu i u Semberiji, Banatu, Beogradu, Šumadijskoj Kolubari i centralnoj Bosni.
Rasuđivanje na ovaj dan kaže:
Ko pretrpi do kraja, spašće se, rekao je Gospod.
Vera je jedina svetlost trpljenju, jer trpljenje samo po sebi predstavlja nepodnosivi mrak.
Vera je sjajna zvezda u tome mraku; vera ublažava oštrinu stradanja; ona podržava na svojim krilima svu težinu trpljenja.
Sv. Avramije pruža nam prekrasan primer istrajnosti u trpljenju.
Dosade, koje mu je pričinjavao đavo raznovrsnim iskušenjima i zastrašivanjima, malo koga da ne bi pokrenule, da ostavi jedno mesto i preseli se na drugo. Ali Avramije nije se hteo preseljavati, da ne bi demon zli likovao, nego je istrajao na svome mestu i pobedio je đavola.
"Trpljenje je moralna sila koja stišava u srcu čovečijem probuđena žalosna osećanja i blaži bol u nedaćama. Trpljenje je vrlina, kao plod nade na Boga, žalost gradi trpljenje, trpljenje iskustvo, iskustvo nadu, a nada ne postiđuje.
Trpljenje je prva među vrlinama, jer ono kao nadu daje spasenje. Кo je pretrpeo do kraja biće spasen. U trpljenju leži spasenje duša naših…
Ne bez razloga, ljudsko trpljenje Hrista radi, Svetitelj stavlja na prvo mesto, ispred svih drugih hrišćanskih vrlina, kao onu koja u sebi nosi dimenziju i iskustvo nade, koja ne postiđuje i neraskidivo sapostoji u ljudskom srcu zajedno sa verom i ljubavlju.
Iskrenu nadu, nezamislivo je sagledavati van iskrene vere i ljubavi.
(Sveti Nektarije Eginski, Himne hrišćanskim vrlinama)
Bonus video:
