Med spada u jedan od najtraženijih, najlekovitijih i najhranjivijih prirodnih proizvoda na svetu. U kombinaciji sa drugim namirnicama, začinima ili dodacima ishrani predstavlja vrlo važno oružije u borbi protiv mnogih oboljenja ali i kao preventiva u očuvanju zdravlja i vitalnosti organizma.
Gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić objašnjava da se med ne uzima samo "na kašičicu" već ima i jedan drugi način upotrebe.
"Što je med tamniji, to je bolji! Ta boja znači da je pčela išla po livadskom cveću, celog leta uzimala sve najbolje od polena. Svetliji med, kao lipov, on baš i nije prvog kvaliteta u zdravstvenom smislu. Ne može on da škodi, taman posla, ali lipov je duplo jeftiniji, a ovaj od trave je duplo skuplji", rekao je on.
Kada se med ušećeri i da li je tada bezbedan za jelo? O falsifikovanom medu slušamo mnogo, i dalje ga ima na tržištu, a doktor navodi da ga jedna stvar "odaje".
"Kad su samo sitni kristali na korici i površini meda u tegli, to je dobro, čuvaju ga od kontaminacije. U tom smislu ako su sitne gromuljice, to su kristali glukoze i fruktoze, sprečavaju da bakterije prodru i razmnožavaju se. Kad su krupni, onda je to med sa šećerom", napominje doktor Perišić.
Pravi med nikada ne može da se pokvari, istakao je on i objasnio da je čist med antiseptik u koji bakterije ne mogu da prodru, pa samim time ne može ni da "propadne".
"Med je sterilan, moj prvi susret s medom kao lekovitim sredstvom koje se ne uzima na usta bilo je u jednoj bolnici. Ležala je popadija, otvorenu ranu je imala zbog proširenih vena, a njen lekar podigne kompresu i pokaže mi, rana namazana medom. Rane bolje zarastaju od meda, on je antiseptik", rekao je on i dodao da "samo hrabri hirurzi" smeju to da kažu svojim pacijentima.
