Dokumentarac "Ja sam Selin Dion", koji će izaći 25. juna, privukao je veliku pažnju. Pevačica je otkrila sve detalje o stanju sa kojim se bori - sindromu ukočene osobe. Objasnila je da joj je trebalo 17 godina da prepozna simptome i koji su bili prvi znaci ozbiljnog neurološkog poremećaja. Dr Dragan Pavlović je u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorio o ovoj podmukloj bolesti.
"U svetu ima oko 8.000 bolesnika koji imaju ovaj sindrom. Ni to nije jedna bolest. Postoji nekoliko varijanti, kao što su klasični oblik, parcijalni oblik, postoji progresivni encefalitis sa rigidnošću i mioklonusom. Kod Selin Dion deluje da je klasični oblik. Treba imati u vidu da neki pacijenti sa karcinomima drugih organa mogu da razviju sindrom koji može da počne nekoliko godina pre nego što se ispolji ova bolest. Pevačica je izjavila da boluje već 17 godina i da je povremeno nepokretna. Rana dijagnostika može da uspori progresiju bolesti i bar da ublaži ili spreči invalidnost", rekao je neurolog.
Prvi simptom
"Neka ukočenost u početku može da asocira na išijas, početni parkinsonizam. Ovde prvo treba videti radikularne bolove, progresivnu supranuklearnu paralizu i tome slično".
Simptomi
"Radi se o autoimunom poremećaju. Organizam iz nekog razloga proizvodi antitela protiv sopstvenih proteina i tu je pogođen inhibitorni sistem mozga. Uvek postoji dobar balans između nadražaja i inhibicije. Kada izostane inhibicija, gama amino buterna kiselina, onda nadražaj preovlađuje i nastaje ukručenost tela, što je uglavnom trup i gornji delovi ekstremiteta, ali se javljaju i bolni grčevi čitave muskulature na neke neočekivane stimulanse. Vremenom se razvija invaliditet. Deformacija kičme i zglobova u sklopu toga dovodi do nemogućnosti hodanja".
Da li ova bolest dovodi do oštećenja nerava?
"Kada govorimo o nervima, postoje nervne ćelije i njihovi produžeci. Njihovi produžeci su njihovi putevi u centralnom nervnom sistemu i periferni nervi u perifernom nervnom sistemu. Oni imaju veći kapacitet da se oporave za razliku od neurona, koji ako su oštećeni, se ne nadoknađuju. Postoji mogućnost stvaranja novih neurona na dva mesta u mozgu. U hipokampusu, koji je značajan za pamćenje i orijentaciju u prostoru, i u delovima mozga ispod površine moždanih komora, gde počinje stvaranje neurona tokom embrionalnog razvoja, ali oni ne mogu da odu na neko drugo mesto gde bi nadoknadili izgubljeno", rekao je neurolog Pavlović i objasnio da li je ova bolest genetska ili stečena.
"Postoji nekoliko gena, koji su geni rizika, ali nisu uzrok ove bolesti. Neko nasleđuje varijante tih gena, ima pojačanu verovatnoću da će nekada u životu razviti sindrom. Nema ničega što bi pokazalo da neki način života ili navike mogu uticati pozitivno ili negativno na ovu bolest".
Terapija
"Dijazepam je ušao u aktuelne kriterijume za dijagnozu sindroma ukočenosti. Reakcija na lekove koji smanjuju ukrućenost mišića. To spada u simptomatsku terapiju. U početku, dok je ukočenost vrlo mala, mogu da preovladavaju psihijatrijski simptomi. Neraspoloženje, strah i mogućnost da ih proglase primarnom psihijatrijskom bolešću. Drugi tip terapije je ona koja je usmerena na modifikovanje same bolesti. Ta terapija se sastoji od uticaja na imunološke faktore. Intravenski imunoglobulini. Najviše dokaza ima da oni mogu da uspore i olakšaju funkcionisanje ovim bolesnicima. Ali se primenjuju sa manjim ili većim uspehom monoklonska antitela, ciklofosfamid, kortikosteroidi i slično. Većina pacijenata dobija i jedno i drugo".
Fatalni ishod
"U nekim slučajevima može da ima fatalni ishod, to su slučajevi koji ne reaguju na terapije, ali se većina pacijenata održava relativno duže u životu".
Kada se zbog glavobolje javiti lekaru?
"Činjenica je da se ljudi kod lekara najčešće žale na glavobolju. Ono što viđamo često u praksi je i to da ljudi godinama tolerišu glavobolju i ne javljaju se lekaru. Ako se jave neki upozoravajući znaci, svakako se treba obratiti lekaru, a to su najjača glavobolja u životu, koja može da bude znak moždanog krvarenja. Glavobolja kod starijih osoba, koja može da bude posledica temporarnog enteritisa, od kojih mogu da dobiju slepilo i infarkt mozga. Glavobolja, bilo koja, kod trudnica, osoba sa imunološkim poremećajima i kod osoba koje su na imunološkoj terapiji. Glavobolja koja je praćena neurološkim znacima. Posebno ako dođe uz glavobolju zamagljenje vida, duple slike i slabost ekstremiteta".
Jutarnje glavobolje
"Treba napraviti razliku između primarnih glavobolja koje nisu uzrokovane sekundarnim. Tu spadaju migrena, tenziona glavobolja. Mora da se otkrije da li ima neki uzrok i izmeri pritisak. Ako se glavobolja uporno ponavlja, mora neurološki da se ispita", zaključio je dr Pavlović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
