Može da izazove maligne bolesti ako se zanemari: Dr Tarabar o lečenju heliko bakterije i zašto je soda bikarbona opasna

Sigurno ste čuli za heliko bakteriju. Ona se nalazi svuda – u hrani koju jedemo, vodi koju pijemo, na površinama koje dodirujemo, ali i u nama.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 50 odsto čovečanstva zaraženo je ovom bakterijom. Kod mnogih se simptomi nikada ne razviju, a ako se pojave neophodno je obratiti se lekaru.

Gastroenterolog i onkolog prof. dr Dino Tarabar je za RTS ispričao koji simptomi su karakteristični za ovu bakteriju.

Nije svaka mučnina ili osećaj kiseline u želucu znak da je reč o helikobakteriji. Kada na to treba posumnjati?

"Simptomi znaju da traju dugo, i mesecima i čim to nešto tako dugo traje i muči vas čim pojedete nešto, to je dobar razlog da odete kod lekara jer je testiranje vrlo jednostavno".

„Simptomi heliko bakterije su simptomi takozvane gornje disperzije, a to je da vrlo brzo, već posle par zalogaja osetite zasićenost, mučninu, gađenje, nadimanje, bolove, podrigivanje, gorušicu, a može biti i bez svega toga. Ukoliko su bolovi jači, pa dođe i do pojave krvarenja, sveže krvi ili crne stolice, to je obično manifestacija ili čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu ili karcinoma“.

Doktor objašnjava i kakvu štetu heliko bakterija može da napravi ukoliko se ne leči.

„Problem je kada pravi neku štetu. Pošto helikobakter živi u želucu i dvanaestopalačnom crevu, on tu hoće da ošteti sluznicu, to mogu biti banalna oštećenja tipa gastritisa, malo teži poremećaji ako dublje ošteti sluznicu – to je čir, a ako ta inflamacija traje jako dugo, nekontrolisano i nelečeno, može da pređe i u maligne bolesti“.

Inače, heliko bakterija se prenosi oralnim putem, sa čoveka na čoveka ili unošenjem hrane prljavim rukama, a dr Tarabar kaže da ne možemo u potpunosti da se zaštitimo, već samo da „smanjimo rizik podizanjem higijene“.

Gastroenterolog prof. dr Dino Tarabar govorio je o zapaljenskim bolestima creva, koje pogađaju oko 10.000 ljudi u Srbiji, a mnogi i ne znaju da ih imaju dok već nisu uznapredovale.

Testiranje na helikobakterijom radi se izdisajnim testom, testiranjem stolice ili krvi.

"Prva dva se koriste jer imaju visoku senzitivnost, vrlo se prosto izvode, dok test iz krvi nije toliko adekvatan, jeste možda da se otkrije akutna infekcija, ali za kasnije praćenje, što je nama bitno, nije dobar zato što dugo antitela ostaju u krvi i to su lažno pozitivna".

Lečenje je dosta efikasno, ali doktor upozorava i da ima onih koji neće biti izlečeni.

"Efikasnost lečenja je 70-80 odsto, što znači da sedam od deset će biti izlečeno, ali dvoje-troje neće i ako te ljude propustite, oni mogu biti potencijalni kandidati da dobiju ili limfom ili čir. Jer danas od čira, ako ljudi uzmu aspirin koji i ne smatraju lekom, brufen, voltaren, mogu da naprave tako ozbiljnu krvareću ulceraciju u dvanaestopalačnom crevu, koja može biti životno ugrožavajuća, pa više ljudi umire od toga nego od limfoma ili side. Apsolutno treba voditi računa jer to uopšte nije retko, a sve te ulceracije pravi helikobakter".

Kronova bolest ili drugi oblici zapaljenskih obolenja su jako neprijatni, a mogu biti i opasni jer izazivaju strukturalne promene koje mogu dovesti i do nastanka ozbiljnijih zdravstvenih problema. Gastroenterolog je nabrojao kako izmenama u ishrani možemo smanjiti rizik. U pitanju su promene ne samo namirnica, već i načina i vremena kada jedemo.

Kronova bolest je hronična inflamatorna bolest creva. Ime je dobio po američkom gastroenterologu Barilu B. Kronu, koji je 1932. opisao ovaj, tada novi poremećaj. Leka za nju još uvek nema, a sprovode se brojne studije kako bi se bolest bolje razumela i utvrdio njen uzrok.

Ukoliko imate neki od ovih simptoma to ne znači automatski da imate Kronovu bolest, jer ovi simptomi mogu biti znak i drugih zdravstvenih stanja, ali svako je preporuka lekara da odete na pregled.