Kako temperatura pada, tako raste i broj trkača i ostalih rekreativaca. Većina ih se skloni u teretane, suve i tople, i na trakama za trčanje. Mislićete da se u zagrejanim teretanama bolje znojite i da je mršavljenje efikasnije, ali to ne mora nužno biti tako. Bivši naučnik NASA-e Rej Kronis tvrdi da je vežbanje na niskim temperaturama pravi recept za mršavljenje. Nije jedini koji to tvrdi.
Na primer, navodni američki plivački olimpijac Majkl Felps, koji dnevno unese 12.000 kalorija, a ne ugoji ni grama. On kaže da Felps provodi mnogo vremena u hladnoj vodi, a voda ima 24 puta veću toplotnu provodljivost od vazduha. S druge strane, sprinter Jusein Bolt jede između 2.273 i 5.500 kalorija dnevno.
Naučnik kaže da je ranije mislio da je toplota ta koja topi kalorije, odnosno znojenje, ali je shvatio da telo sagoreva više kalorija na hladnoći. On je to iskusio iz prve ruke. Kaže da je za šest nedelja izgubio 13 kilograma tako što je odlazio u „hladne šetnje”, spavao u hladnoj sobi i tuširao se hladnim tušem. Dodaje da je tako smršao duplo više nego kada je samo vežbao i zdravo se hranio.
Koja je tajna hladnoće?
Reč je o nečemu što zovemo „braon salo“, a do pre deset godina se smatralo da samo bebe imaju ovu „smeđu mast“. To je ono što stvara toplotu. Što je temperatura niža, proizvodi se više "smeđe masti". Što više „braon masti” osoba ima, to je bolja osetljivost na insulin, a samim tim i manje šanse da se ugoji oko struka. Salo oko struka je za zdravlje.
Povećaćemo nivo „braon masti“ pretvaranjem belo-žute masti u braon kroz vežbanje, spavanje i izlaganje hladnoći.
"Veoma je važno da se dovoljno naspavate jer melatonin utiče na proizvodnju 'braon masti'. Redovno izlaganje hladnoći, na primer vežbanje na otvorenom zimi, takođe doprinosi stvaranju ove masti. Osim toga, savetujem da malo snizite temperaturu u prostorijama u kojima boravite, da ne bude prevruće“, kaže dr. Pam Peeke, stručnjak za gojaznost.
Lični trener Daren Sili se slaže da vežbanje na hladnoći zaista sagoreva više kalorija. "To je metabolički proces koji zovemo termogeneza. Telo sagoreva kalorije da bi se zagrejalo. Nekoliko faktora doprinosi termogenezi - vežbanje, ishrana i temperatura", zaključuje on.
Ovi saveti se odnose na potuno zdrave osobe sa urednim vaskularnim sistemom. Međutim, osobe sa kardiovaskularnim problemima, ne bi smele da se izlažu ekstremno niskim temperaturama, jer hladnoća sužava krvne sudove, što dovodi do povećanja krvnog pritiska.
