Antibiotici su lekovi koji ubijaju ili sprečavaju rast bakterija i nekih gljivica. Koriste se za lečenje bakterijskih infekcija, nekih gljivičnih i parazitarnih infekcija, a virusi ne deluju. Antibiotici su efikasni u lečenju infekcija i mogu spasiti život, ako se ne uzimaju na pravilan način, donose više štete nego koristi.
Prema rečima kliničkog farmakologa, profesora Slobodana Jankovića, neodgovarajući antibiotik i njegovo nepravilno doziranje štete crevnoj flori, uzrokuju dijareju, truju bubrege i remete njihovu funkciju, a mogu da dovedu i do oštećenja koštane srži, jetre, nerava, vida, kostiju, zglobova...
"Praksa je pokazala da se postantibiotska dijareja javlja kod 10 do 20 odsto pacijenata. To je zato što svi antibiotici remete crevnu floru, posebno oni sa širim spektrom dejstva, a njih je većina. Pri tome, dužina primene je najbitniji faktor koji utiče na to da se javi poremećaj crevne flore, a ne "jačina" antibiotika kako se uobičajeno misli. Što je broj različitih bakterijskih vrsta na koje antibiotik deluje veći i lek se duže pije, neželjeni efekat na sistem za varenje je veći", kaže profesor Janković.
Većinu antibiotika treba uzimati u tačno određeno vreme. Ako je lekar propisao antibiotik koji treba uzimati svakih 8 sati, radi njegove efikasnosti se stvarno mora uzimati svakih 8 sati, a ne svakih 10 ili 5 sati. Ako ste propustili jednu dozu, nikada nemojte uzeti duplu dozu. Deci se većinom propisuje antibiotik u obliku suspenzije. U tom slučaju za efikasno lečenje bočicu treba promućkati pre upotrebe.
Nevolja kod uzimanja samopropisanih antibakterijskih lekova je i u tome što pacijent ne zna pouzdano kako lek deluje, pa se često piju antibiotici protiv respiratorne infekcije iako on uopšte ne deluje na disajne puteve.
"Takvo korišćenje antibiotika pravi dvostruku štetu. Prvo, bolest zbog koga je uzet neće biti izlečena, i drugo, antibiotik može ispoljiti svoja neželjena dejstva, od kojih je najčešće dijareja. Kad god se to može, antibiotik bi trebalo da se primenjuje ciljano, na osnovu antibiograma, jer su rezultati lečenja tada najbolji. Istini za volju, veoma često se zbog hitnosti stanja pacijenta antibiotik mora odmah primeniti i bez antibiograma, a za to je presudno iskustvo i znanje lekara", objasnio je profesor.
Antibiotik i hrana
Zavisi koji antibiotik. Hrana može povećati ili smanjiti njegov efekat. Pratite uputstva koja vam je dao vaš lekar ili farmaceut. Antibiotik se može uzimati pre jela, tokom ili posle jela. Uputstvo „natašte“ ili „na prazan stomak“ znači da lek morate uzeti bar jedan sat pre jela. Lek svakako uzmite uz dovoljnu količinu tečnosti, najbolje sa vodom.
Antibiotik ne pomaže kod prehlade i gripa
Antibiotici deluju samo na bakterije, a ne na viruse. Virusne infekcije su mnogo češće od bakterijskih infekcija. Virusi su uzročnici prehlade, gripa, većine upale grla, sinusnih infekcija i kašlja. Kašalj i bol u grlu su uglavnom simptomi virusne infekcije i antibiotik ne može pomoći da ublaži simptome ili da ih izleči.
Tokom lečenja određenim antibioticima treba izbegavati neke namirnice. Ne preporučuje se uzimati određene antibiotike uz proizvode koji sadrže kalcijum, magnezijum i slične minerale. Izbegavajte mleko i mlečne proizvode, šumeće tablete sa kalcijumom i/ili magnezijumom, odnosno, jedite najmanje dva sata pre ili posle uzimanja antibiotika. Na efikasnost lečenja antibioticima mogu uticati i alkohol i grejpfrut. Savet o upotrebi pojedinačnog antibiotika naveden je u priloženom uputstvu a na to će vas upozoriti i u apoteci.
Koliko dugo se pije
Onoliko dugo koliko vam je propisao lekar! Iako se možda već posle nekoliko dana osećate bolje, mora da se pridržavate propisanog vremena lečenja. U protivnom može preživeti mala količina bakterija koja će razviti otpornost na antibiotike. Ako vam posle lečenja ostane nekoliko tableta ili malo sirupa, bacite ih u lekove za otpad i ne čuvajte ih za „drugi put“.
Ostao mi antibiotik od prošlog puta
Bakterijsku infekciju mora da potvrdi lekar i u skladu sa dijagnozom da propiše odgovarajući antibiotik. Iako vaš prijatelj ima slične probleme kao i vi, ne znači da mu je potreban isti antibiotik. Moguća je alergijska reakcija ili interakcija sa ostalim lekovima, čime možete ozbiljno da ugrozite njegovo zdravstveno stanje.
Antibiotik uz ostale lekove
Lekaru ili farmaceutu recite koje lekove i dodatke ishrani uzimate svaki dan. Lekar će u skladu sa tim možda odabrati drugi antibiotik i savetovati vam odgovarajući režim ishrane.
Kako izbeći neželjena dejstva
Svaki lek, ne samo antibiotik, ima neželjena dejstva koja suvećinom blaga i prolazna. Najčešća neželjena dejstva pri upotrebi antibiotika su smetnje varenja, kao što su muka i proliv. Naime, antibiotici ne razlikuju loše bakterije od korisnih i zbog toga mogu narušiti mikrobnu ravnotežu u crevima. Za smanjivanje neželjenih dejstava antibiotika tokom lečenja preporučuje se uzimanje probiotskih kultura.
Možda vas zanima…
povezane vesti
