Prelasci s letnjegna zimsko računanje vremena, koje u svetu koristi više od 100 zemalja zavisi od njihovog geografskog položajau, u Evropskoj uniji već su duže vreme predmet rasprava, no odluka o jedinstvenom računanju vremena nije doneta još uvek.
Dok nekima ne smeta zimsko računanje vremena, više je onih koji stoje pri letnjem računanju te navode poboljšanja koje ono ima za mentalno i telesno zdravlje i dobrobit.
"Royal Society for the Prevention of Accidents (RoSPA)" pozvao je na ukidanje zimskog računanja vremena tvrdeći da pomeranje sata unatrag povećava rizik od saobraćajnih nesreća zbog vožnje u mračnijim zimskim mesecima.
Dobar san tokom zimskih meseci ključan je za zaštitu od prehlade i gripa, a istraživanja pokazuju da čak i mala redukcija sna može uticati na imuni sistem.
Danska studija iz 2017. godine, koja je obuhvatila više od 185.000 ljudi tokom 15 godina, otkrila je da je prelaz s letnjeg na zimsko računanje vremena povezan s porastom depresivnih epizoda od 11%.
Neki ljudi takođe doživljavaju sezonski afektivni poremećaj kao posledicu kraćih dana. Simptomi ovog poremećaja uključuju trajno loše raspoloženje, gubitak zadovoljstva ili interesa za normalne svakodnevne aktivnosti, razdražljivost, osećaj očaja ili krivice i spavanje duže od uobičajenog.
