NEDELJNO "POJEDEMO" KREDITNU KARTICU Kad čujete šta doktorka Stanišić kaže koliko plastike zavši u crevima, pićete samo vodu sa česme

Nakon odluke Evropske komisije da ograniči upotrebu mikroplastike koja se namerno dodaje, kozmetički proizvodi koji sadrže šljokice ne bi trebalo više da se proizvode. Veliki uticaj na ovu odluku ima zaštita životne sredine, ali i zdravlje ljudi širom sveta.

Samo podatak da su holandski naučnici su u martu prošle godine otkrili čestice mikroplastike u ljudskoj krvi je zabrinjujući. Mikroplastika je svuda oko nas iako je ne vidimo. Postavlja se pitanje koliko je ona zapravo opasna po naše zdravlje? Koje sve hemikalije nesvesno unosimo u organizam?

Profesorka dr Svetlana Stanišić ističe da je najveći problem kontakt tečnosti sa plastikom. Što duže stoji, u zavisnosti od toga koja je vrsta plastike i tečnosti u pitanju i kakva je spoljašnja temperatura, ona će više ili manje da se otpušta.

"Što se tiče vode sa česme, ja je pijem, ne uzimam vodu iz plastične ambalaže. Posebno izbegavam nekvalitetne plastične sudove koji nemaju na sebi oznaku 'BPA free' (bisfenole). To su razni aditivi koji menjaju hormonski balans u telu i svi čekaju da nauka pokaže da su svi oni štetni", objasnila je dr Stanišić i dodala da je posebno štetna plastika u kombinaciji sa brzom i vrućom hranom. Na taj način se oan više ispušta.

Inače, BPA (bisfenol A) je hemikalija koja se dodaje u mnoge komercijalne proizvode, uključujući posude za hranu i higijenske proizvode. Pre par godina izašao je podatak da nedeljno prosečno "pojedemo" jednu kreditnu karticu.

Bolje bi bilo da koristimo sapune

"Nije dobra praksa da mi kao sami građani oslobađamo toliko mikroplastike u životnu sredinu. Moramo da krenemo da razmišljamo o samoj upotebi plastičnih predmeta", savetuje dr Jasmina. Prema njenim rečima uglavnom ono što unesemo digestivnim traktom izbacimo.

Dokorka Stanišić dodaje da poslednja studiji otkriva da se otprilike jedan odsto prenese komadića prenese u krvotok, dok ostalo dođe u kontakt sa bakterijama u crevima i uništava one dobre. To dalje se odražava na zdravlje creva i naš imunitet.

Kada je reč o životnoj sredini, dr Stanišić savetuje nekoliko stvari. Prvo, umesto kupki u plastičnim ambalažama, bolje bi bilo da koristimo sapune. Trebalo bi takođe da ograničimo konzumiranje visoko prerađene hrane kako zbog ambalaže u koje se pakuje, isto tako i zbog zdravlja, dok bi deci trebalo da ograničite i smanjite upotrebu plastike.