Koliko puta vam se desilo da ste vadili krv i dobilu analizu iste, ali vam apsolutno ništa nije jasno šta označavaju koji brojevi i skraćenice. Pored leukocita i monocita, gvožđa i holesterola, postoji još nekoliko drugih parametara na koje treba da obratimo pažnju. Koje je njihovo značenje i na koje se organe i sisteme organa one odnose, objasnio je doktor interne medicine Željko Ranilović na svojim društvenim mrežama.
"Svi ste nekada tražili tumačenje krvne slike, i ono na šta ste najčešće nailazili, to je da vidite referentne vrednosti svih parametara i objašnjenje šta znače povišene vrednosti, a šta znače snižene vrednosti. Ono što je dodatno donosilo zabunu, to je kad iste poremećaje vidite među sniženim i među povišenim vrednostima jer se tako krvna slika ne tumači i to nije moguće", započeo je doktor Željko Ranilović.
"Krvna slika ugrubo, može da se podeli na crvenu krvnu sliku, belu krvnu sliku i tumačenje krvnih pločica. Crvena krvna slika podrazuma eritrocite (crvena krvna zrnca ili RBC), hemoglobin (HGB) i hematokrit. Crvena krvna zrnca sadrže hemoglobin, čija uloga je dopremanje kisonika do svih tkiva. Hematokrit zapravo predstavlja procentualni odnos krvnih ćelija u krvi, a najveći doprinos na vrednost hematokrita imaju crvena krvna zrnca", nastavio je dalje doktor.
"Povišene vrednosti hemoglobina ili hematokrita, kao i crvenih krvnih zrnaca videćete najčešće u hemokoncentraciji. To je kod ljudi koji su dehidrirani u trenutku vađenja krvi, još ređe se dešava jedna vrlo ozbiljna teška maligna bolest - policitemija. Snižene vrednosti hemoglobina i eritrocita ukazuju na anemiju. Anemija se nikad ne leči tako što se odmah suplementira preparatima gvožđa, već se mora utvrditi uzrok anemije. To se odmah može zaljučiti na osnovu drugih parametara", napominje doktor, pa dodaje:
"MCV je pokazatelj zapremine eritrocita. Povišen MCV pokazuje najčešće nepravilnosti u sazrevanju samih eritrocita i može ukazivati na nedostatak vitamina B12, ili ređe na nedostatak folne kiseline. Povišen MCV se viđa kod alkoholičara, ali i kod ljudi sa drugim ozbiljnim ošrećenjem jetre kao što je ciroza jetre. Snižen MCV ukazuje na nedostatak gvožđa i obično je praćen nedostatkom hemoglobina. Zbog toga je potrebno uraditi druge pretrage da se vidi šta to dovodi do smanjenog gvožđa, odnosno da se traga za okultnim krvarenjem ili eventualnim malignim oboljenjima ili bolestima koštane srži, kao što je leukemija", objašnjava doktor Ranilović.
"Bela krvna slika, kao što i samo ime kaže podrazumeva ukupan broj leukocita, belih krvnih zrnaca (WBC). Povišen ukupan broj leukocita ukazuje na infekcije. U zavisnosti od toga od kojih leukocitnih loza potiče taj povičeni broj mi možemo da zaključimo o kakvoj vrsti infekcije se radi", zaključio je doktor.
Značenje skraćenica na nalazu
RBC - eritrociti (crvena krvna zrnca) prenose kiseonik iz pluća do ostalih delova tela;
WBC - leukociti (bela krvna zrnca) služe za obranu organizma od bakterija, virusa i gljivica;
PLT - trombociti (krvne pločice) učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja;
Hb - koncentracija hemoglobina;
Hct - udeo krvnih stanica ili hematokrit u ukupnom volumenu krvi;
MCV - srednji volumen eritrocita;
MCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima;
RDW - širina distribucije eritrocita,sortiranje eritrocita po veličini;
MTV - prosečni srednji volumen trombocita.
Eritrociti
Eritrociti ili crvena krvna zrnca su krvne ćelije koje sadrže hemoglobin i učestvuju u prenosu kiseonika vezanog za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva.
Normalne vrednosti - 3,86 x 1012/ l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce.
Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti uzrokovane stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.
Leukociti
Leukociti ili bela krvna zrnca, stvaraju se u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca i sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija.
Normalne vrednosti - 3.9 - 10x109/l
Povećan broj leukocita u organizmu znači neku bakterijsku infekciju. Smanjen broj leukocita označava virusno oboljenje, kod primene nekih lekova, kemoterapije, leukocitoza, u stresnim situacijama...
Hemoglobin
Hemoglobin predstavlja sastojak crvenih krvnih zrnaca. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa.
Normalna koncentracija - 110-180 g/I
Snižena koncentracija ukazuje na anemiju. Povećana koncentracija je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija.
Hematokrit
Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.
Normalne vrednosti - za žene 0.356 - 0.470 L/l i kod muškaraca 0.41 - 0.53 L/l
Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija.
Trombociti
Trombociti su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi.
Normlane vrednosti - 140-450 x 109/l
Višak trombocita izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa i slično.
Eritrocitne konstante
Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.
MCV (mean cell volume) - veličina eritrocita - normalne vrednosti su od 81 - 99 fl;
MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu - normalne vrendosti su od 29-32.9 pg;
MCHC (mean cell hemoglobin concentration) - prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu - normalne vrednosti su od 310 - 350 g/l;
RDW (red cell distribution width) - raspodela eritrocita po volumenu - normalne vrednosti su od 11,5-16,5 %
Sedimentacija eritrocita
Sedimentacija ne ulazi direktno u kontrolu krvne slike, ali se preporučuje i uglavnom obavlja pri hematološkim analizama jer ukazuje na moguće postojanje bolesti i prati se pri svim oboljenjima. Ova vrednost predstavlja brzinu kojom se eritrociti talože na dno uspravno postavljene epruvete.
Normalna brzina sedimentacije eritrocita isključuje postojanje bolesti, dok je ubrzana indikator za dalja ispitivanja.
Normalne vrednosti - 2-12 mm/h
Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti... Usporena je kod novorođenčadi, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija...
Biohemijski parametri krvi
Izgled seruma - normalan: bistar i svetložut;
Može biti slabolipemičan (slabozamućen), lipemičan (zamućen) i mlečno lipemičan (jako zamućen), što ukazuje na povećanu masnoću u krvi. Često do ovakvih rezultata dolazi jer se pacijent ne pridržava pravila da 12 sati pre davanja krvi ne uzima hranu. Serum može biti i crven zbog hemolize i ikteričan usled povećanih vrednosti bilirubina.
Glukoza
- normalne vrednosti od 3,5-6,1 mmol/l
Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka.
Stanje bubrega
Urea - normalne vrednosti od 1,7-8,3 mmol/l
Kreatinin - normalne vrednosti za muškarce od 62-106; a za žene od 44-80 umol/l
Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea, a normalan kreatinin može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.
Elektroliti
Natrijum - normalan: 139-154 mmol/l
Snižene vrednosti javljaju se kod bubrežnih bolesnika.
Kalijum - normalan: 3,8-5,3 mmol/l
Povišene vrednosti javljaju se kod bubrežnih bolesnika.
Stanje zglobova
Mokraćna kiselina - normalne vrednosti za muškarce od 200-420; a za žene 140-340 umol/L
Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima);
Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.
Masnoće u krvi
Holesterol - Preporučen < 5,2; Visok > 6,2 mmol/l
HDL holesterol (dobar) - Preporučen > 1,54; Nizak < 1,0 mmol/l
Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su veće vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.
LDL holesterol (loš) - Preporučen < 2,6; Visok > 4,1 mmol/l
Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.
Trigliceridi- Preporučen < 1,7; Visok > 2,3 mmol/l
Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi.
Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.
Stanje jetre
ALT - normalna vrednost od 8-41 IJ/I
Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića i slično
AST - normalna vrednost od 7-38 IJ/I
Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja (na primer neka mišićna oboljenja);
Gama GT - normalna vrednost za muškarce od 8-40; a za žene od 5-35IJ/I
Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara i znak su oštećenja jetre.
Bilirubin ukupni - Normalane vrednosti od 1,1-18,8 umol/l
Povišene vrednosti se javljaju kod oštećenja jetre i opstrukcije žučnih kanala. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.
Kosti
Alkalna fosfataza -normalna vrednost za odrasle 0-270; deca do 810 IJ/I
Jedan od oblika alkalne fosfataze učestvuje u izgradnji kostiju.
Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze. Kod dece u razvoju vrednost ovog parametra je povišena.
Pankreas
S-alfa amilaza -normalna: 28-100 IJ/I
U-alfa amilaza - normalna: - 0-450 IJ/I
Povišen nivo ukazuje na poremećaj u funkciji pankreasa.
Koštana srž
Gvožđe - normalno za muškarce od 10,6-28,3; za žene 6,6-26,0 umol/
Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikakvog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.
Ostali parametri krvi
Fibrinogen - normalan: 2-4 g/l
To je nespecifičan parametar. Povećan je kod aktunih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala itd. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.
Proteini - normalni: 66-87 g/l
Snižene vrednosti su znak oštećena sintetske funkcije jetre, osim u trudnoći kada se snižene vrednosti često javljaju. Povišene vrednosti mogu da ukazuju na probleme s didfunkcijom bubrega.
(PT) - Protombinsko vreme - normalna: < 1,3 INR
PT se određuje pacijentima pre operacije kao i kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj terapiji kada su očekivane vrednosti od 2,0-4,5 INR.
