Farmaceut otkriva kako se leči hronični bol i šta je važno znati ako se odlučite za analgetike. Ako neko oseća bol skoro svakodnevno, duže od tri meseca uzastopno, smatra se da pati od hroničnog bola.
Uobičajeni analgetici poput paracetamola ili ibuprofena uglavnom ne pomažu, pa su lekari prinuđeni da se bore sa težom artiljerijom – lekovima koji ispoljavaju neprijatne nuspojave, kao što su pospanost, usporeni refleksi, suva usta i drugo.
Pored lekova, u nekim situacijama je neophodna fizikalna terapija, hirurška intervencija i druge metode lečenja. Čak i uz ovu specifičnu terapiju, oko 70 odsto pacijenata sa hroničnim bolom svakodnevno pati od bolova.
Hronični bol počinje kao akutni, a ako se akutni bol ne otkloni na vreme i dugo traje, prerasta u hronični bol koji se teško leči. Svaka peta odrasla osoba u Evropi pati od umerenog ili jakog hroničnog bola, često u predelu glave, a svaka treća osoba koja svakodnevno živi sa bolovima ima poteškoća da samostalno obavlja normalne dnevne aktivnosti.
Za mnoge, svakodnevni bol narušava odnose koje imaju sa porodicom i prijateljima, a neki zbog toga gube posao. Hronični bol je često praćen anksioznošću, depresijom, nesanicom i lošijim kvalitetom života, pa se u lečenje uključuju zdravstveni radnici različitih profila, a povećava se i broj lekova koje pacijent koristi. Najčešće, hronični bol se javlja u lumbalnom (donjem) delu leđa, zglobovima, vratu, mišićima. Neki ljudi pate od hroničnih glavobolja.
Za uspešno lečenje neophodno je da se pacijent blagovremeno konsultuje sa lekarom. Apoteka je najčešće prva stanica koju obiđe osoba sa bolom i zatraži pomoć od farmaceuta, napominje Nikolina Skorupan, magistar farmacije, specijalista farmakoterapije iz Apotekarske komore Srbije.
"Kada nam pacijent u apoteci traži lekove protiv bolova, pre nego što ponudimo pomoć, postavićemo nekoliko pitanja: od kada boli, šta boli, koliko boli, da li je ranije bilo povrede. Veoma je važno da znamo da li osoba koja se žali na bol ima hroničnu bolest i da li svakodnevno koristi neke lekove ili dodatke ishrani. Zašto postavljamo sva ova pitanja? Prvo procenjujemo da li možemo da pomognemo ili je potrebno uputiti pacijenta lekaru. Ukoliko stanje pacijenta ne zahteva posetu lekaru, izabraćemo analgetik koji se može izdati bez lekarskog recepta, koji bi mogao da pomogne našem pacijentu, a da mu ne nanese štetu“, objašnjava Skorupan.
Analgetik rešava samo simptom
Dešava se, kaže ona, da pacijenti traže najjači ili najbolji lek protiv bolova. Ali ne postoji analgetik koji je najjači i najbolji za svaku osobu i svaku vrstu bola. Za svakog pojedinca procenjujemo koji bi lek bio optimalan.
"Ne treba zaboraviti da analgetik rešava samo simptom. Zato ćemo, kada izdajemo analgetik u apoteci, dati i odgovarajuće savete o merama koje su sastavni deo lečenja. Ako neko traži više od kutija lekova protiv bolova, tražimo dodatne informacije, kako bismo blagovremeno prepoznali da li postoji rizik da bol preraste iz akutnog u hronični i preduzeli mere da to sprečimo. Često čujemo da čovek trpi bol jer se plaši da će se naviknuti na analgetike, ali bol ne treba trpeti.Treba ga efikasno otkloniti i ne sme se dozvoliti da traje dugo, jer može da postane hroničan.S druge strane, ako nekome često treba analgetik, to je signal da treba da se javi lekaru.Kada nešto boli nemojte uzimati analgetike od članova porodice ili prijatelja.To što pomaže drugima ne znači da će pomoći i vama. Možda vam neće biti dozvoljeno koristite neke analgetike a da toga niste svesni. Pre upotrebe bilo kog leka, potražite savet farmaceuta u apoteci“, savetuje Skorupan.
povezane vesti
