Dva čudna simptoma javljaju se danima pre moždanog udara: Dr Vukićević objašnjava kada je vreme da odmah odete kod lekara

Statistika da svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar u Srbiji, a da svakih 60 minuta neko umre od istog, je poražavajuća. Sve više mlađe osobe se susreću sa šlogom, posebno u post kovid periodu, prenosi Kurir Zdravlje.

Kako objašnjava neurolog dr Marjana Vukićević,  to je potvrdilo i Društvo neurologa Srbije koje je uradilo istraživanje o iskustvima tercijarnih zdravstvenih ustanova sa neurološkim poremećajima vezanim za kovid infekciju. Pokazalo je da je došlo do povećane učestalosti moždanog udara kod mlađih osoba uz povezanost ovih događaja sa kovid 19.

Glavni razlog zbog čega je moždani udar u porastu kod mlađe populacije jeste hipertnezija, kao i pušenje, gojaznost, smanjena fizička aktivnosti, dijabetes…

"Danas mlade osobe pate od ovih bolesti koje jesu faktori rizika za moždani udar i prisutnije su kod starijih, dok se ranije radilo o ređim uzrocima, urođenim srčanim oštećenima, poremećajem zgrušavanja krvi i povrede zida krvnog suda koji su zahtevali šire ispitivanja", objašnjava dr Vukićević.

Lečenje

Za uspešnost lečenja moždanog udara najbitniji faktor je vreme, jer od njega zavisi koliko će nervnih ćelija umreti i koliko će oštećenje biti. Ako se moždani udar ne leči, svakog minuta umire 2.000.000 nervnih ćelija, dodaje doktorka.

"Služba hitne pomoći je prvo mesto na koje se treba javiti, zato što će oni odrediti koji je najbolji put za vaše lečenje. Lekar hitne pomoći će vas pitati za podatke o vremenu početka i toku bolesti, prethodnim bolestima, navikama... Izmeriće krvni pritisak, uraditi EKG, neurološki pregled i nakon sumiranja nalaza, uputiće vas ili odvesti do najbliže i najbolje ustanove u odnosu na vaše stanje. U slučaju sumnje na krvarenje u mozgu prvo mesto je neurohirurgija, a ako se sumnja na infarkt mozga, neurološko odeljenje", navodi dr Vukićević.

Simtomi koji ukazuju na moždani udar

Svake godine 28.000 ljudi u Srbiji dobije šlog, koji je još uvek vodeći uzrok smrtnosti i kod muškaraca i kod žena, a jedan od razloga visoke smrtnosti je nedovoljno znanje o simptomima moždanog udara i hitnosti reagovanja.

"Ukoliko vam se iznenada iskrivi lice, imate problem s govorom, trnu vam ruka ili noga, a vid vam je zamućen, odmah pozovite Hitnu pomoć ili otiđite do najbliže zdravstvene ustanove jer ovi simptomi ukazuju na moždani udar", savetuje doktorka.

Moždani udar je najčešći uzrok teških i trajnih invalidnosti kod odraslih, češći i od saobraćajnih povreda, pokazuju istraživanja.

"Osim što se radi o bolesti sa veoma visokom smrtnošću, ono što je najteže je invalidnost koju ostavlja. Polovina od svih preživelih se može vratiti nekoj vrsti zaposlenja, a samo 10 % preživelih se potpuno oporavi. Ozbiljna činjenica je da 20 do 30 % preživelih nije sposobno za preživljavanje bez pomoći drugog lica. Osim što uzrokuje fizički hendikep, moždani udar predstavlja drugi po učestalosti uzrok demencije i depresije kod pacijenata. Neki pacijenti se fizički i motorno oporave i mogu recimo da hodaju, ali imaju tzv. vaskularnu demenciju, pa s funkcionalnog stanovišta opet imaju neki oblik invalidnosti", rekla je za kraj dr Marjana Vukićević.