"Sindrom božićnog srca" nije samo vezan za emocije, kako se često misli, već je povezan s rizicima za srce koji nastaju usled zloupotrebe alkohola, stresa i prejedanja tokom prazničnih dana. 

Praznični stres, obilni obroci, porodična okupljanja, ali i hladnoća, koja dodatno opterećuje srce, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Profesor doktor Petar Otašević, kardiolog, objasnio je simptome "sindroma božićnog srca", koji se mogu pojaviti kod pacijenata tokom prazničnog perioda.

— Prvi je osećaj ubrzanog rada srca koji nastaje zbog previše unosa alkohola i hrane i može nastati bol u grudima, visok pritisak i ozbiljne aritmije — rekao je profesor Otašević.

Božićni srčani sindrom javlja se često samo kada nema mnogo aktivnosti i kada se ne radi, pa se često konzumira nezdrava hrana i popije koja čašica više. 

— Umerenost je stvar karaktera. Potrebno je znati svoje granice u kojima treba i ostati kada su u pitanju hrana i piće. Ako imate neku bolest ili ste u starijoj dobi treba da budete oprezni i da obavezno redovno uzimate lekove — istakao je profesor.

Profesor navodi da su ovi problemi najučestaliji ponedeljkom. 
 

Kako hladno vreme utiče na kardio vaskularne bolesti?

— Tokom hladnih dana skupljaju se krvni sudovi i u tom periodu, kao što je i poznato, češće imamo problema sa akutnim infarktima miokarda i šlogom. Čišćenje snega je težak fizički zadatak koji zahteva dobru fizičku formu, pa se treba čuvati — rekao je profesor.

Srčani udar je uvek opasan, i kad je blaži, i kad je jači. Često nismo ni svesni da smo imali srčani udar koji je ostavio posledice.

— Postoje grupe bolesnika kod kojih su ti simptomi odsutni, kao recimo kod dijabetičara, jer ako dijabet dugo traje, on može da napadne nerve i te osobe ne osećaju bol koji je alarm da nešto nije u redu. Kod žena to ne mora biti bol u grudima, može biti bol u ramenu ili jednostavno nedostatak vazduha. Ako se osećate bitno lošije nego što je vaše uobičajeno zdravstveno stanje, potrebno je potražiti lekarsku pomoć — rekao je profesor.

Koji su faktori rizika različitih pacijenata?

— Faktori rizika su univerzalni, to je povišen krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol i odgovarajući način života. Žene, naročito posle 65 godine budu u problemu od nastanka kardio vaskularnih bolesti — navodi profesor Otašević.

Kako živeti posle moždanog udara, infarkta?

— Preventiva je nešto što nam kao naciji nije jača strana i mi generalno ne idemo kod lekara kada smo zdravi, a u tome je ključ sprečavanja kasnijih komplikacija. Ono što mi kao lekari, pogotovo kardiolozi savetujemo, da do 40 godine svakih dve ili tri godine idemo na preglede, a posle 40. godine na pregled treba ići jednom godišnje. Ako ste naizgled zdravi, kontrolišite svoje zdravlje — navodi profesor.

Dodaje da emocije mogu biti i pozitivne i negativne, radost ili depresija, naročito kod starijih ljudi. Utiče i stres koga se treba čuvati.

— Preporuka je održavati zdrav način života,redovno vežbanje, umerena ishrana…— rekao je kardiolog prof. dr Petar Otašević.

Bonus video: 

Box: TikTok video