Uvreženo je mišljenje da je smeđi šećer zdravija alternativa belom, no radi se o jednom od najčešćih prehrambenih zabluda. Smeđi šećer nije značajno zdraviji jer minimalna količina minerala iz melase ne pruža stvarnu nutritivnu korist. Obe vrste su dodati šećeri čiju konzumaciju treba ograničiti, piše Suspire.

Šta je zapravo smeđi šećer?

Smeđi šećer u osnovi je rafinisani beli šećer kojem je dodata melasa. Taj gusti sirup se ili zadržava tokom procesa obrade ili se naknadno umeša u gotov proizvod. Melasa mu daje prepoznatljivu boju, vlažnost i blago drugačiji ukus. Hemijski gledano, i dalje se sastoji gotovo isključivo od saharoze, istog molekula koji čini i beli šećer.

Zabluda o zdravijem izboru

Percepcija da je smeđi šećer zdraviji temelji se na nekoliko faktora. Zbog tamnije boje i grublje teksture deluje prirodnije i manje obrađeno. Prisutnost melase, koja sadrži minerale u tragovima poput kalcijuma, kalijuma i gvožđa, stvara pogrešan utisak o višoj nutritivnoj vrednosti.

Tu percepciju godinama je podsticao i marketing, koji smeđi šećer često predstavlja kao kvalitetniji ili "prirodniji" izbor.

Nutritivno poređenje

Analiza nutritivnih vrednosti pokazuje da su razlike zanemarive. Smeđi šećer sadrži između 95 i 97% saharoze, dok je beli gotovo čista saharoza. Minerali iz melase prisutni su u toliko malim količinama da bi za bilo kakav značajan unos trebalo pojesti nerealne količine šećera, što bi nanelo daleko više štete nego koristi.

Kalorijska vrednost gotovo je identična, a jednako utiče i na porast  šećera u krvi jer im je hemijska osnova ista.

Prednosti u kuhinji, ne u zdravlju

Jedine stvarne razlike između smeđeg i belog šećera su kulinarske prirode. Smeđi šećer ima bogatiju, karamelastu aromu, zbog koje ga mnogi biraju u pripremi kolača i drugih jela. Uz to, veći udeo vlage može uticati na teksturu pečenih poslastica, koje zbog njega mogu biti mekše i sočnije.

Dakle, izbor smeđeg šećera treba se temeljiti na ukusu ili zahtevima recepta, a ne na neutemeljenom uverenju o zdravstvenim prednostima.

Posledice prekomernog unosa

Budući da su nutritivno gotovo identični, smeđi i beli šećer nose iste rizike ako se konzumiraju u prevelikim količinama. Obe vrste doprinose unosu viška kalorija i mogu otežati kontrolu telesne težine.

Uzrokuju nagle promene šećera u krvi, što je posebno opasno za osobe s dijabetesom ili insulinskom rezistencijom. Česta konzumacija takođe je povezana s karijesom i povećanim rizikom od razvoja raznih hroničnih bolesti.

Ključ je u ukupnoj količini

Umesto traženja "zdravije" vrste šećera, puno je važnije pratiti ukupan unos dodatih šećera u ishrani, nezavisno od izvora. Ako uživate u ukusu koji smeđi šećer daje kafi ili kolačima, nema razloga da ga ne koristite. Važno je samo ne činiti to u uverenju da birate zdraviju opciju, jer nutritivni podaci takvu ideju ne potvrđuju.

Kako učinkovito smanjiti unos šećera

Ako želite smanjiti negativan uticaj šećera, važniji koraci od izbora između belog i smeđeg su sledeći: ograničite ukupnu količinu šećera koju dodajete u jela i pića, a želju za slatkim radije utažite voćem umesto prerađenom hranom.

Takođe, čitajte deklaracije na proizvodima kako biste prepoznali skrivene šećere i obratite posebnu pažnju na zaslađene napitke, koji su često veliki izvor dodatog šećera.

Ključ za zdravlje

Smeđi šećer nije zdravija alternativa belom, čak ni za osobe s dijabetesom, jer obe vrste gotovo jednako utiču na nivo glukoze u krvi i imaju sličnu kalorijsku vrednost. 

Glavna razlika između belog i smeđeg šećera odnosi se na ukus i teksturu, a ne na zdravstvene prednosti. Zato je najvažnije ograničiti ukupan unos dodatih šećera, bez obzira na njihovu vrstu.

Zanemariv procenat minerala iz melase ne nudi nutritivnu prednost, a obe vrste imaju gotovo jednak kalorijski sastav i uticaj na nivo glukoze u krvi. Ključ za zdravlje leži u umerenom ukupnom unosu šećera, a ne u odabiru njegove boje.

Video:

slika