Visok krvni pritisak najčešće povezujemo sa previše soli, viškom kilograma, stresom ili alkoholom. Međutim, novo istraživanje ukazuje da bi važan deo priče mogao da se krije na sasvim drugom mestu – u mozgu.

Naučnici sa Univerziteta u Oklendu proučavali su lateralnu parafacijalnu regiju, deo moždanog stabla uključen u kontrolu automatskih funkcija organizma, među kojima su disanje i rad kardiovaskularnog sistema.

Ova regija aktivna je tokom radnji poput smejanja, kašljanja i fizičkog napora, a rezultati istraživanja ukazuju da njena pojačana aktivnost može da utiče i na nerve koji izazivaju stezanje krvnih sudova. Posledica može biti porast krvnog pritiska.

Kada su je aktivirali, pritisak je rastao

Istraživači su u laboratorijskim uslovima aktivirali i blokirali nervne puteve povezane sa ovom regijom, prateći šta se u tom trenutku događa sa krvnim pritiskom.

Kada je regija bila aktivirana, pritisak je rastao. Kada je njena aktivnost smanjena, vrednosti su se vraćale ka normalnim.

Vođa istraživanja dr Džulijan Pejton naveo je da rezultati ukazuju na novi moždani mehanizam koji bi mogao da bude uključen u razvoj hipertenzije.

To dodatno potvrđuje da regulacija krvnog pritiska nije samo pitanje srca i krvnih sudova, već i nervnih signala koji njima upravljaju.

Važno ograničenje, studija je rađena na pacovima

Ipak, naučnici naglašavaju da je istraživanje sprovedeno na pacovima.

Zbog toga još nije moguće tvrditi da isti mehanizam ima identičnu ulogu kod ljudi, niti se zna koliki bi procenat slučajeva hipertenzije mogao da bude povezan sa ovom regijom mozga.

Biće potrebne dodatne studije pre nego što ovo otkriće dobije direktnu primenu u medicini.

Moguć put ka drugačijim terapijama

Ako se sličan mehanizam potvrdi i kod ljudi, istraživanje bi moglo da otvori novi pravac u lečenju visokog krvnog pritiska.

Ideja je da buduće terapije možda neće delovati samo na krvne sudove, već i na određene nervne puteve koji učestvuju u njihovom stezanju i regulaciji pritiska.

Hipertenzija je jedno od najčešćih hroničnih stanja i važan faktor rizika za moždani i srčani udar, bolesti bubrega i druge ozbiljne zdravstvene probleme.

Zato svako novo saznanje o mehanizmima koji učestvuju u njenom nastanku može biti važno – čak i ako je do eventualne nove terapije još dug put.