Zdravlje mozga zavisi od svakodnevnih navika, a kvalitetan san, pravilna ishrana i redovna mentalna i društvena aktivnost mogu da pomognu u očuvanju njegovih funkcija tokom godina, ističe neuroradiološkinja dr Emer Meksvini.

Mozak je odgovoran za brojne važne procese, od pamćenja i kretanja do emocija i obrade informacija koje primamo čulima. Zato je, pored brige o fizičkom zdravlju, važno usvojiti navike koje doprinose njegovom dugoročnom očuvanju, piše UNILAD,

Kvalitetan san važniji je nego što mislimo

Odraslima se uglavnom preporučuje između sedam i devet sati sna, ali u užurbanoj svakodnevici to nije uvek lako postići. Dr Meksvini upozorava da nedostatak sna može da ima ozbiljne posledice po zdravlje mozga.

"San je period tokom kojeg se mozak aktivno obnavlja i oporavlja, a nedostatak sna jedna je od najpotcenjenijih pretnji njegovom dugoročnom zdravlju. Pritom nije važna samo količina već i kvalitet sna", objašnjava ona.

Tokom dubokog sna aktivira se glimfatički sistem, koji pomaže mozgu da se oslobodi otpadnih materija nastalih tokom dana. Među njima su i proteini beta-amiloid i tau, čije se abnormalno nakupljanje povezuje sa Alchajmerovom bolešću. Dugotrajan nedostatak sna može da ometa taj proces, a povezuje se i sa upalnim procesima, problemima sa pamćenjem i slabijim kognitivnim sposobnostima.

Ishrana koja čuva zdravlje mozga

"Ono što jedemo takođe utiče na uslove u kojima naš mozak funkcioniše", kaže lekarka. Ona preporučuje ishranu zasnovanu na celovitim, minimalno prerađenim namirnicama, posebno onima biljnog porekla. Kao dobre primere navodi mediteransku ishranu i MIND dijetu, koje se povezuju sa boljim zdravljem mozga.

MIND dijeta osmišljena je sa ciljem smanjenja rizika od demencije i slabljenja kognitivnih sposobnosti povezanih sa starenjem. Ona kombinuje načela mediteranske ishrane i DASH dijete, koja je prvenstveno namenjena snižavanju krvnog pritiska.

Oba načina ishrane stavljaju naglasak na povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, ribu, orašaste plodove i zdrave masti, uz što manji unos visokoprerađene hrane. Takva ishrana može da doprinese zdravlju mozga, srca i krvnih sudova, poboljša metaboličko zdravlje i pomogne u smanjenju upalnih procesa.

Isprobavanje novih stvari podstiče mozak

Iako mnogi vole rutinu, dr Meksvini ističe da su nova iskustva i izazovi korisni za mozak. Učenje stranog jezika, bavljenje novim sportom ili usvajanje neke druge veštine mogu da podstaknu moždanu aktivnost. Pritom nisu neophodne velike promene. Čak i jednostavne stvari, poput izbora drugačijeg puta do kuće, mogu da budu način da izađemo iz svakodnevne rutine.

"Putovanje na nepoznato mesto ili učenje nove veštine podstiče mozak da obrađuje informacije na drugačiji način", objašnjava lekarka.

Nova iskustva zahtevaju prilagođavanje, rešavanje problema i učenje, čime se podstiče stvaranje i jačanje neuronskih veza.

"To pomaže u izgradnji kognitivne otpornosti, odnosno bogatije i prilagodljivije mreže koja mozgu omogućava da se lakše nosi sa promenama koje donosi starenje“, zaključuje dr Meksvini.